На средини свог четворогодишњег мандата, десноцентристичка влада партије ГЕРБ опстала је и после трећег захтева за изгласавање неповерења на предлог опозиције. Подсетимо да је са своје стране сама влада Бојка Борисова средином јануара поднела парламенту предлог за изгласавање поверења влади и добила подршку парламентарне већине. И садашњи резултат гласања био је потпуно очекиван због још увек стабилне, макар и опале парламентарне подршке коју ужива партија ГЕРБ. Уосталом, у новијој историји Бугарске, ниједно гласање о неповерењу није било успешно, док су приликом гласања о поверењу две владе морале да уступе власт опозицији. Једино је садашња влада почетком године успешно пребродила ту препреку.

У таквој ситуацији, зашто су представници како леве, тако и десне и центристичке опозиције у парламенту (БСП, Плава коалиција и ДПС) затражили изгласавање неповерења влади без обзира на унапред познат резултат? Очигледно да морамо тражити одговор у предизборној ситуацији у којој се налазимо – председнички и локални избори ће се, као што је већ познато, одржати крајем октобра. Тако да је то била добра прилика за "укрштање копља" пред очима бирача, јер су јавни радио и телевизија у живо преносили ток дебате и само гласање.

Овог пута ударац је био тачно одмерен – борба против организованог криминала и корупције. Управо са таквом мисијом је партија ГЕРБ дошла на власт, али су постигнути резултати више него скромни. У најновијем годишњем извештају Европске комисије о напретку Бугарске у области правосуђа и унутрашњих послова подвлачи се управо раскорак између најављене политичке воље за реформама и одсуства видљивих резултата борбе против корупције и криминала. У току дебате вицепремијер и министар унутрашњих послова Цветан Цветанов "ставио је прст у рану", напоменувши да су неке криминалне или полулегалне групације створене управо за време управљања БСП и десног Савеза демократских снага – две најутицајније политичке партије из периода транзиције на демократију и тржишну привреду у Бугарској. Са своје стране опозиција није пропустила да укаже и на везе премијера Бојка Борисова са тзв. бизнисом утеривања дугова из "зоре демократије". Управо та сложена историјска повезаност бугарске политичке елите са различитим полулегалним групацијама представља скоро неодољив изазов за актуелну‚ а вероватно и за сваку другу владу. У овом контексту је сувише лака вежба оптужити кабинет Борисова за неуспех у борби против криминала и корупције. Знатно теже и достојније је да владајуће снаге и опозиција уједине напоре и заједно пресеку Гордијев чвор‚ преузимајући на себе све политичке и економске негативе и позитиве сличним чином. За сада то изгледа неостварљиво.

Један од доказа предизборне усмерености захтева за изгласавање неповерења влади била је појава лидера Покрета за права и слободе Ахмеда Догана у Народном собрању‚ по други пут заредом током овог мандата. Истина је да је овог пута управо Покрет за права и слободе био иницијатор предлога‚ али у другим околностима тешко да би то био довољан узрок да он поремети свој рахатлук. Међутим‚ са приближавањем избора овакве појаве оживљавања су објашњиве.

Превеле: Катарина Манолова, Марина Бекријева