Ове јесени ми, Бугари, ћемо бирати истовремено шефа државе и председника општина. Интрига око свесног успоравања објављивања кандидата за председника владајуће партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) скренула је пажњу са општинских избора. А не смемо их пренебрегавати. И не само зато што су њихови резултати везани за решавање проблема са којима се сви ми суочавамо у свакодневици, него и због чињенице да су они својеврстна оцена реалног утицаја партије ГЕРБ после две године на власти, као, свакако, и места опозиције.

Избор најуспешнијег министра у Влади Бојка Борисова – Росена Плевнелијева – за кандидата на положај председника тумачи се као снажан потез. Он у великој мери предодређује избор Бугара, сматрају аналитичари, позивајући се на заиста велику популарност министра за регионалан развој и просторно уређење који је подстакнуо изградњу толико очекиваних ауто путева код нас. Ако се та прогноза обистини, евентуални високи проценат гласова за Плевнелијева може да буде од користи за кандидате ГЕРБ-а за локалне органе власти. Једним метком – два зеца.

Али утицај једних избора на друге биће у великој мери индиректан. Док лични шарм интелигентног и успешног министра може једноставно да превагне у већинским изборима, какви су председнички, у бици за локалне органе власти од значаја су и други чиниоци. Тако да ће у овом случају резултати партије ГЕРБ и основних опозиционих снага на локалним изборима бити поузданији. Гласови људи за председнике општина ће показати у каквој мери они верују да је управо ГЕРБ она партија, која је у стању да извуче Бугарску из кризе, да се одлучно супротстави корупцији и организованом криминалу и да реши проблеме на локалном нивоу. Или пак, у противном, да ли постоји алтернативна политичка снага, која је према Бугарима способна да им обезбеди бољу будућност.

Предстојећи локални избори се карактеришу изванредном активношћу политичких партија, коалиција и иницијативних комитета. Запажа се и једна занимљива тенденција – што је мање неко насељено место, тим је више кандидата за управника. У општини Ајтос, например, са 36.000 становника, регистровано је 25 кандидата за председника општине – више од кандидата за положај градоначелника Бургаса са 230.000 становника. У родопском селу Барутин на 100 бирача има 12 кандидата за председника општине. Права демокрација...

На предстојећим изборима је већи број насељених места, где нећемо бирати председника општине, него ће се именовати вршилац те дужности, тзв. намесник. Њих је за једну трећину више у односу на претходне изборе. До промене је дошло после усвајања нових законских захтева бирати градоначелника у насељима са преко 350 становника. Праг на претходним изборима био је двоструко нижи – 150 житеља. Промена је усвојена у циљу економисања средстава од неодржавања избора у малим насељима. Примена новог захтева понекад рађа настране ситуације како у селу Голобрадово, например, где је регистровано 347 становника, али већи део њих живи и ради у суседној Турској и у изборима у ствари ће учествовати свега 20-30 стараца. На овим изборима има свакако и шаљивих порука од стране партија и кандидата, као например оне варненске партије "Друштво за нову Бугарску" која је покушала да региструје кандидатуру локалног магарца Марка за градоначелника...

Превод: Александра Ливен