Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Вук и седам јарића“ – концерт Симфонијског оркестра БНР у знак сећања на композитора Александра Владигерова

Фотографија: архива БНР

2013. навршило се 80 година од рођења истакнутог бугарског композитора Александра Владигерова. Поред бројних камерних, симфонијских и вокалних дела, он нам је оставио и три мјузикла која сведоче о његовом изузетном смислу за хумор и љубави према деци. Александар Владигеров има три сина и ћерку и сви су се посветили музичкој уметности. Био је диригент свих бугарских симфонијских оркестара, али је најдуже радио са Симфонијским оркестром БНР којим је руководио више од 20 година. Са овим саставом припремио је низ концертних програма и начинио на стотине снимака. Уочи Божића је Симфонијски оркестар БНР под управом Емила Табакова одржао концерт у знак сећања на композитора Александра Владигерова. У првом делу концерта су наступили његови синови Александар и Константин, а у другом делу публика је уживала у виртуозном концертном извођењу мјузикла „Вук и седам јарића“ према тексту Димитра Димитрова.

Мјузикл је инспирисан истоименом бајком браће Грим и створен 1973. године. Извођен је у 15-ак позоришта широм Бугарске, а више пута је постављан у Русији, Грчкој, Немачкој и земљама бивше Југославије. Солисти на концерту Симфонијског оркестра БНР били су популарни бугарски глумци Антоанета Добрева-Нети, Камен Воденичаров, Тончо Токмакчијев, Стојан Алексијев, Лидија Кулекова и Константин Икономов који су са великим еланом креирали ликове из познате дечје бајке у духовитој музичкој интерпретацији Александра Владигерова.

„Изузетно добра идеја је организовати концерт посвећен нашем оцу, којим смо обрадовали публику и посебно децу. Њима се мјузикл стварно допао“, каже Александар Владигеров-млађи.

Браћа Владигерови - Александар (труба) и Константин (клавир) одавно живе и стварају у Бечу. Познати џез музичари имају богату концертну активност и бројне наступе широм Европе. У доба када се њихов отац бавио „музиком слободних људи“, у Бугарској се на џез није гледало добрим оком. Тоталитарна власт га је сматрала за декадентну уметност.

„Џез је за нас и даље тачка ослонца и наша мисија је да идемо овим путем – каже Александар Владигеров. – Не знам шта би било без љубави нашег оца према џезу и Гершвину. Ми смо му пуно захвални на свему што је урадио за нас. Док сам слушао извођење мјузикла „Вук и седам јарића“, мислио сам да ова музика и данас звучи врло модерно. Питам се како су је људи прихватали почетком 70-их година минулог века када је створен мјузикл. Он је испуњен џезом који је у оно доба широј публици био непознат. Мислим и о томе да је наш отац много тога учинио за развој бугарске културе и својим стваралаштвом дао пуно идеја другим композиторима.“

На његове речи надовезује се Константин Владигеров:

„Стално наилазимо на нека изненађења, а овде немам у виду само мјузикле са доминантним џез звуком. Последњи комад који смо извели је буги вуги „Злосрећан плес“ из 1953. године. Ова музика је потпуно другачија од свега што је тада стварано. Наш деда Панчо Владигеров подстицао је инспирацију и креативност свог сина. Поред џез хармонија, у овом комаду Александра Владигерова откривамо и занимљиве ритмове који спајају различите интонације. Он је користио необичне технике и обраде које изузетно обогаћују музику. Његов смисао за хумор долази до изражаја и у многим другим делима. Наша сестра Екатерина је сакупила и снимила ова очева дела пуна богате музичке инвенције, али компакт диск још увек није издат.“

О Александру Владигерову и његовом значају и доприносу бугарској култури се може пуно причати. А какво је место истакнутог композитора у животу његових наследника?

„Од оца смо наследили таленат и он нам је одредио професионални пут, а на нама је да негујемо овај таленат и традицију – каже Александар Владигеров–млађи. – Нажалост, имали смо свега 14 година када је нас напустио и немамо много живих сећања. Бојао сам се да његов лик временом не избледи. Али, када је реч о музици, отац је увек са нама. Мени је веома важно што носимо у себи тај дух и настављамо, јер желимо да будемо са њим.“

Константин Владигеров је цитирао речи своје сестре из књиге посвећене њиховом оцу:

„Када си нас напустио, још увек нисмо били свесни да си за цео живот нас благословио музиком. Бити музичар је животни пут и дар. Ми то данас знамо и идемо тамо куда си ти летео.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска народна и православна музика у Паризу

Изузетни обрасци бугарске музичке културе представљени су ових дана француској публици. Извођења Народног хора Академије за музичку, плесну и ликовну уметности „проф. Асен Дијамандијев“ - Пловдив, са диригентом проф. Костадином Бураџијевим, награђена су..

објављено 11.3.24. 09.30

Турнеја поводом јубилеја групе Б.Т.Р. почиње у Бечу, завршава у Софији

Поводом 30. годишњице свог постојања, један од најпознатијих и најомиљенијих бугарских рок бендова – Б.Т.Р. током 2024. године одржаће низ концерата у оквиру своје европске и бугарске турнејe. Увертира за прославу јубилеја био је велики концерт..

објављено 9.3.24. 10.15

„Све је било за добро“

С доласком пролећа, два најактуелнија женска вокала савремене бугарске музике – Михаела Филева и Дара Екимова – својим обожаваоцима поклањају заједничку песму. Оне су и аутори нумере „Све је било за добро“ у којој први пут укрштају своје гласове...

објављено 8.3.24. 10.15