Веб-каст на српском

Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Ускршње писанице

{ include file="./partials/authors.html" } БНР Новини
Фотографија: БГНЕС



Вештина Бугара да трансформишу традиције у основи је низа обреда везаних за дочек Ускрса. На нашим просторима религиозни празник није у потпуности истиснуо шарене паганске ритуале за дочек пролећа. Неки су сачувани у свом аутентичном облику, али је већина њих христијанизована али при томе није промењена њихова суштина. Највећи православни празник доноси са собом традицију фарбања јаја. И овде је имагинација Бугарке створила много малих чудеса.


У митологији многих народа јаје је симбол вечитог живота. Од златног јајета – симбола сунца, рађа се свет. Оно симболизује и бесмрће, јер крије под љуском магичну лековиту моћ, штити од болести и несрећа. Код нас се и дан данас на Ускрс поклањају кувана бојена јаја, за разлику од традиције која постоји у многим другим земљама, даровати чоколадна јаја или неке сувенире.

„За Бугаре јаје треба да буде „пуно“ како би као поклон било симбол „пуне куће, пуног амбара и много деце у породици“, каже др Светлана Ракшијева са Етнографског института са музејем Бугарске академије наука. Она се већ више година бави озбиљним проблемима етничког идентитета, а сваки слободан минут посвећује традиционалним методама фарбања јаја. Истражила је и влада свим постојећим техникама. А преко десет година учи децу и одрасле како да осликавају овалне јајиње љуске.

„У основи свега је техника сликања воском – дрвена „оловка“ за писање јаја са малим резервоаром на врху – прича доцент Ракшијева. - У прошлости су те оловке радиле од сребрног новчића који су савијали као корнет. У том својеврсном резервоару су стављали мало парче чистог пчелињег воска, загревали на пламену свеће, те онда цртали на љусци. Затим се јаје умакало у припремљену боју, а након тога восак се скидао како би се орнамент видео у свом правом сјају. Ако су јаја била бела, осликавана су обојеним у црно воском. Некада су наше баке користиле катран, а данас – уљане боје. Та је техника слична црним контурама традиционалног бугарског народног веза. Онда су се ишаравала преостала бела поља. Ова је техника још жива у Ихтиману и рејону. Морам подвући да је она специфична за Бугарску. Постоји још у Чешкој и Мађарској, али није толико распрострањена. Велинград пак је одвајкада познат својим вештим мајсторицама технике која је позната као „батик“. У рејону Ботевграда за израду орнамената користе киселину. А у неким регионима традиција писаних јаја је у потпуности нестала. Г. 1938. велики бугарски етнограф Христо Вакарелски је приредио међународну изложбу писаница у граду Самоков, а данас тамо не знају чему служе оловке које су наследили од својих бака.“

Бестрага су нестала и гравирана ускршња јаја која су рађена у Зографском манастиру на Атосу и у светој Рилској обитељи. Та су јаја била покривена јеванђељским сценама везаним за Васкрсење Христово. Монаси су израђивали по неколико стотина комада за поклон верницима и ходочасницима на тај светли празник.

Фотографија: БГНЕС
„Бугарска писана јаја личе на миниатурне графике - каже доцент Ракшијева. Нема оног богатства боја, типичног за западне традиције. Могу чак рећи да ако идемо са Северозапада ка Југоистоку Европе, јаја све више личе на графике, а оловка постаје све танча. Једна од особина бугарских ликова су троделне свастике – симбол сунца. Као и „степенице живота“ – спирала која се издиже до јајетовог врха. И још – лептир, симбол душе и васкрсења, лоза као верски и фолклорни симбол и сл.“

Друга важна особина бугарских писаница јесте да нису се претвориле у индустрију као што је на Западу. Сваке године мајсторице из Велинграда и Ихтимана покривају јаја јединим те истим орнаментима, које памте из детињства. А шарено јаје и даље је најлепша порука за здравље, срећу и љубав.

Превела: Александра Ливен

Више из ове категориjе

Габријела Стојанова и њен етнографски музеј у селу Горна Глоговица

Љубав према сакупљању старих предмета код Габријеле Стојанове јавила се још у школским данима. Временом је саставила солидну збирку која је од 2010. године изложена у некадашњој згради сеоске општине у селу Горна Глоговица. За све који желе да..

објављено 4.4.21. 14.25

Румјана Белева удахњује нови живот предметима из бакине шкриње

Почаст, тајанство, сакралност – само су неке од речи којима можемо да опишемо емоцију која нас обузима када завиримо у бакину шкрињу. Додирујући платно које је она саткала, осећамо енергију прошлости, магију мотива, а бојама бојимо успомене на..

објављено 13.2.21. 11.15

Живе традиције у селу Баничан

У невеликом селу Баничан, у подножју Пирин планине – на југозападу Бугарске, и данас је живо неколико вековних традиција које преносе информације о начину живота, погледу на свет и веровањима мештана. Једна од њих је плетење шарених вунених чарапа..

објављено 31.1.21. 11.20