Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ускршње писанице

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС



Вештина Бугара да трансформишу традиције у основи је низа обреда везаних за дочек Ускрса. На нашим просторима религиозни празник није у потпуности истиснуо шарене паганске ритуале за дочек пролећа. Неки су сачувани у свом аутентичном облику, али је већина њих христијанизована али при томе није промењена њихова суштина. Највећи православни празник доноси са собом традицију фарбања јаја. И овде је имагинација Бугарке створила много малих чудеса.


У митологији многих народа јаје је симбол вечитог живота. Од златног јајета – симбола сунца, рађа се свет. Оно симболизује и бесмрће, јер крије под љуском магичну лековиту моћ, штити од болести и несрећа. Код нас се и дан данас на Ускрс поклањају кувана бојена јаја, за разлику од традиције која постоји у многим другим земљама, даровати чоколадна јаја или неке сувенире.

„За Бугаре јаје треба да буде „пуно“ како би као поклон било симбол „пуне куће, пуног амбара и много деце у породици“, каже др Светлана Ракшијева са Етнографског института са музејем Бугарске академије наука. Она се већ више година бави озбиљним проблемима етничког идентитета, а сваки слободан минут посвећује традиционалним методама фарбања јаја. Истражила је и влада свим постојећим техникама. А преко десет година учи децу и одрасле како да осликавају овалне јајиње љуске.

„У основи свега је техника сликања воском – дрвена „оловка“ за писање јаја са малим резервоаром на врху – прича доцент Ракшијева. - У прошлости су те оловке радиле од сребрног новчића који су савијали као корнет. У том својеврсном резервоару су стављали мало парче чистог пчелињег воска, загревали на пламену свеће, те онда цртали на љусци. Затим се јаје умакало у припремљену боју, а након тога восак се скидао како би се орнамент видео у свом правом сјају. Ако су јаја била бела, осликавана су обојеним у црно воском. Некада су наше баке користиле катран, а данас – уљане боје. Та је техника слична црним контурама традиционалног бугарског народног веза. Онда су се ишаравала преостала бела поља. Ова је техника још жива у Ихтиману и рејону. Морам подвући да је она специфична за Бугарску. Постоји још у Чешкој и Мађарској, али није толико распрострањена. Велинград пак је одвајкада познат својим вештим мајсторицама технике која је позната као „батик“. У рејону Ботевграда за израду орнамената користе киселину. А у неким регионима традиција писаних јаја је у потпуности нестала. Г. 1938. велики бугарски етнограф Христо Вакарелски је приредио међународну изложбу писаница у граду Самоков, а данас тамо не знају чему служе оловке које су наследили од својих бака.“

Бестрага су нестала и гравирана ускршња јаја која су рађена у Зографском манастиру на Атосу и у светој Рилској обитељи. Та су јаја била покривена јеванђељским сценама везаним за Васкрсење Христово. Монаси су израђивали по неколико стотина комада за поклон верницима и ходочасницима на тај светли празник.

Фотографија: БГНЕС
„Бугарска писана јаја личе на миниатурне графике - каже доцент Ракшијева. Нема оног богатства боја, типичног за западне традиције. Могу чак рећи да ако идемо са Северозапада ка Југоистоку Европе, јаја све више личе на графике, а оловка постаје све танча. Једна од особина бугарских ликова су троделне свастике – симбол сунца. Као и „степенице живота“ – спирала која се издиже до јајетовог врха. И још – лептир, симбол душе и васкрсења, лоза као верски и фолклорни симбол и сл.“

Друга важна особина бугарских писаница јесте да нису се претвориле у индустрију као што је на Западу. Сваке године мајсторице из Велинграда и Ихтимана покривају јаја јединим те истим орнаментима, које памте из детињства. А шарено јаје и даље је најлепша порука за здравље, срећу и љубав.

Превела: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Магда Пушкарова – чаробница Странџе

„Када си најтужнија, помисли на песму“ – говорила је нашој познатој народној певачици Магди Пушкаровој њена мајка... и песма је постала њена судбина. Рођена је у априлу 1920. године у Малом Трнову, у југоисточној Бугарској, у централном делу Странџе..

објављено 26.8.23. 11.35

Сабор „Богородичина стопа“ код Старе Загоре окупља више од 3.500 учесника

Преко 3.500 учесника одмериће снаге на 17. Националном тракијском фолкорном сабору „Богородичина стопа“ овог викенда у месту Старозагорске бање, код Старе Загоре. Свечано отварање заказано је за данас, у 11 часова. Гости сабора имаће прилику да..

објављено 26.8.23. 07.55
Фотографиjа: Здравка Масљанкова

Почео 25. Међународни фолклорни фестивал у Великом Трнову

Међународни фолклорни фестивал у Великом Трнову је по 25. пут угостио учеснике из различитих делова света. Фестивал фолклора, који се ове године одржава од 23. до 29. јула, синоћ је свечано отворен на Летњој позорници у Трнову. Отварању је по традицији..

објављено 24.7.23. 12.35