Становништво централне Европе и балтичких држава стари и осипа се брже од становништва старијих чланица Европске уније. О томе сведоче подаци истраживања Светске банка „Европа стари“. У Бугарској су ти процеси најупадљивији. Према званичним подацима Националног статистичког института, Бугарска сваког часа губи по 5 људи или преко 45 хиљада годишње – а толико је становника једног нашег средње великог града.
Објашњење је једноставно. Морталитет код нас је највећи у ЕУ и шести у свету, наталитет је низак, емиграција – огромна. Али има разлога за све те тужне чињенице и главни је слаба економија и пратеће масовно сиромаштво и лоши услови живота.
Пре тридесетак година Бугара је било скоро 9 милиона, а сада је њихов број опао на око 7 милиона. Према прогнозама ЕУ, у 2050. г. нас ће бити нешто изнад 5,7 милиона и то ако донесемо хитне мере у циљу спречавања те стравичне тенденције.
Али је изузетно тешко решити проблеме који изазивају демографску кризу, јер су они везани не само за социјалну, културну и економску политику, него и за етничке и религиозне тензије, геополитичке интересе, климатске промене и шта све не. Другачије речено – за услове живота. Када човек живи у лошим условима, када тешко налази посао или пак прима плату која му није довољна чак ни за комуналије, а да и не говоримо о храни често пута сумњивог квалитета, он не размишља о наследницима који би живели чак лошије и од њега. Због тога се број новорођених Бугара нагло смањује –са око 120 хиљада годишње у годинама тоталитаризма, на 60 хиљада данас, што нас сврстава на 210. место у свету. Смањење стопе наталитета је карактеристично и за развијеније државе, али је мало оних где је за пар деценија број беба опао двоструко.
Тешко је и младим енергичним, образованим и амбициозни Бугарима. Они тешко налазе перспективан посао у најсиромашнијој земљи ЕУ и логично траже срећу у иностранству. Неки чак тврде да њихов број износи 1,5 милиона. А управо та социјална група поседује и највећи економски потенцијал и могућности. То су људи којима предстоји да граде живот, породицу, каријеру и материјално благостање. Али њих има све мање у Бугарској, јер данас они раде за туђе економије.
Превод: Александра Ливен
Свечаности поводом обележавања Дана независности у Великом Трнову започеле су у цркви Светих 40 мученика, где је 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд Први прочитао манифест. „Знамо да стиском руке можемо постићи много више него гурањем лактовима..
Бугарска је први пут имала свог представника на Светском првенству у припреми паеље у Валенсији – World Paella Day. Николај Тодоров-Ник је заједно са Ростиславом Неновим оставио ниезбрисив траг у историји овог такмичења, представивши свој оригинални..
Велико Трново је центар прослава поводом 116. годишњице проглашења независности Бугарске, која је објављена 22. септембра 1908. године манифестом кнеза Фердинанда Првог у цркви Светих 40 мученика, а затим проглашена и у тврђави Царевец. Свечаности у..
Данас обележавамо Дан органске производње. У ЕУ само 10,4% производње је органска, а у Бугарској је она смањена на тек 2-2,2%, рекла је за БНР Надежда..
Михаела Аројо је професионални фотограф из Варне и нема рођаке или пријатеље који су бесарапски Бугари. Упркос томе, 2019. године, импресионирана путовањем..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили..