Нова стратегија здравства у Бугарској предвиђа да Национална каса здравственог осигурања издваја више средстава за лечење пацијената јефтинијим генеричким лековима што би довело до значајних уштеда јавног ресурса. Према Огњану Доневу, председнику Одбора директора фармацеутске компаније Софарма, тренутно се не би могло рећи да држава тежи спровођењу реалне фармакополитике која даје предност генеричким лековима, него су то једино најављене намере:

Сви ми очекујемо да видимо каква ће заправо бити политика у тој области. Потребно је да се пронађе таква формула у корист пацијента, код које ће постојати баланс између иновативних, односно оригиналних и генеричких лекова. По истеку патента оригинаторског производа свака фармацеутска компанија у стању је да производи генеричке лекове. Извршна агенција за лекове је та која доказује да генерички фармацеутски производ садржи исте активне супстанце и у истој концентрацији као и оригинаторски, а њихова ефикасност је верификована строгим студијама о биоеквиваленцији. Питање информисаности потрошача је да могу да набаве један те исти лек по различитим ценама. У једном систему који пати од хроничне несташице финансијских средстава треба да се нађе начин који ће омогућити људима да чак и користећи јефтиније терапије постижу исте резултате као и код скупљих. Иначе супротстављање оригиналних и генеричких лекова постоји већ деценијама и разлог је што многи пацијенти мисле да су једни много бољи од других, мада то није истина, јер су супстанце потпуно исте. Ми смо за то да се користе како иновативни тако и генерички лекови, зато што друштво мора да има довољно новца за нове методе лечења, које су наравно скупље. Да би било новца за скупе иновативне, оригинаторске лекове, потребно је да се уштеди тамо где је то могуће. Управо тада на сцени се појављују произвођачи генеричких лекова, као што смо ми.

Нова реформа здравства предвиђа стварање централизованог електронског система за набавку медицинских производа и опреме за здравствене установе. Према Огњану Доневу то је добра идеја зато што треба да буде одабран тај који нуди најбоље услове испоруке. Тако би се уштедела значајна финансијска средства. То ће међутим проузроковати допунску концентрацију у фармацеутској бранши.

Моментално 4 велике фирме у Бугарској држе 85% испорука намењених како апотекама, тако и болницама. А укупни број фирми у тој области је негде између 300 и 400. Сами схватате да најбоље услове могу понудити они који су у стању да остваре значајне уштеде на бази великог обима продаја, тј. велике компаније, каже Донев.

Бугарска је једна од земаља ЕУ са највећим ПДВ-ом на лекове. Да ли је по Вама неопходно смањити тај порез или увести диференцирану пореску стопу за различите врсте лекова?

Бугарска је међу малобројним земљама у Европи које опорезују са 20 одсто лекове. У исто време морамо признати да и многе друге бранше траже да им се смањи или чак укине ПДВ. Генерално гледано бугарска администрација није у стању да уложи тај напор и створи такав информациони систем који би омогућио да се примењују различите пореске стопе ПДВ-а. Што се мене тиче, ја сам песимиста да се то може догодити, премда би било од користи потрошачима. Ако се међутим прихвате диференциране пореске стопе, држава би неминовно морала да надува администрацију. Зато сам ја лично за јединствену пореску стопу. Изузетак чини само туризам који је успео да се избори за нижу пореску стопу, јер то стимулише прилив девизних средстава у Бугарску. Што се лекова тиче, веома је важно да се ионако скромни друштвени ресурс који се издваја за лекове, користи за лечење болести које су од већег социјално-медицинског значаја. У иностранству сматрају да је каса здравственог осигурања у Бугарској прилично егзотична, зато што са пуно новца лечимо болести које погађају тек мали део бугарског становништва. Наравно да је са моралне тачке гледишта веома тешко одредити које је обољење од мањег, а које од већег социјално-медицинског значаја. Али под условом да је финансијски ресурс недовољан, било би паметније да се већи део средстава користи за лечење кардио-васкуларних и других обољења која су карактеристична за већи део бугарских грађана.

Последњих месеци бугарске компаније и посебно Софарма извозе знатно мање лекова на тржиште Русије и Украјине. Према Огњану Доневу, то је због девалвације домаћих валута, услед чега је смањена тражња, односно куповна моћ становништва тих земаља. То рефлектује и на бугарски туризам, јер ће из тих земаља допутовати мање туриста:

У таквој ситуацији породични буџет грађана постаје све тањи, тако да они нису у стању да плаћају скупљу робу из увоза. Иза свега тога не треба тражити било какав други, рецимо политички контекст. Иначе, посматрано у целини, ми који радимо у фармацеутској бранши смо донекле привилеговани, јер су лекови међу основним животним потрепштинама, то јест, када је човек приморан да штеди, он не штеди на лековима, него на луксузној роби, на путовањима у иностранство и тсл.

Дали ће планирано повећање цене електричне енергије за индустрију утицати на пословање Ваше компаније?

Свако поскупљење сировина, репроматеријала или електричне енергије негативно утиче на бизнис. Ми ипак нисмо озбиљно погођени, јер наша производња не гута пуно енергије. Има међутим компанија у другим гранама, где ће ово повећање цена имати веома негативан утицај, јер је у њима електрична енергија битан саставни део цене коштања производа. Очигледно да ће се њихова конкурентност на тржишту смањити тако да је  могуће да оне потраже другу земљу за своју производњу, где је цена електричне енергије за индустрију знатно нижа. Што се тиче Бугарске, не би требало да се цена струје користи у социјалне сврхе. Наша земља је међу малобројним државама где индустријски корисници плаћају скупљу струју него домаћинства. Мислим да је код формирања тих цена у Бугарској приступ погрешан и некако стичем утисак да политичарима не одговара да нађу трајно решење том проблему.

Да ли сматрате да је потребна строжа регулатива у погледу тржишта прехрамбених додатака?

Обично сазнајемо за сличне намере када избије неки скандал. Последњи је био опет са бугарском репрезентацијом у дизању тегова. Прехрамбени додаци су доступни на слободном тржишту, али ако неки од њих садрже активне супстанце које су елемент производње неког лека, онда би требало да за њихово контролисање буде задужена не Агенција за контролу хране, већ Извршна агенција за контролу лекова. А сви произвођачи суплемената који претендују да њихови производи позитивно утичу на људско здравље треба то и да докажу путем клиничких испитивања.

Превела: Катарина Манолова