Од свих шумских пожара који су овог лета избили на територији Бугарске, тек 4 одсто њих изазвано је природним непогодама, сви остали су последица чињења или нечињења људи, указују подаци Министарства пољопривреде и хране. Веома често ватра избија због паљења траве, ниског растиња и корова на пољопривредним површинама, што испада најјефтинији начин за чишћење пашњака и уклањање стрњишта. Око 40% пожара избија управо из тог разлога. Логично је питање да ли иза таквих инцидената стоје неодговорност, непажња и немарност или економски мотив. Пашњаци су велики изазов за нашу државу не само што се тиче пожара, већ и стања сточарства.

„Последњих година сточарство је у паду и пашњаци су напуштени – каже Владимир Константинов из Извршне агенције за шуме при Министарству пољопривреде и хране. – Они су обично зарасли у ниско растиње и дрвеће. Да би добили европске субвенције, власници и закупци пашњака морају да их одржавају у складу са одговарајућим захтевима. Када се чишћење пашњака не врши исправном и безбедном опремом, често долази до пожара“, коментарише стручњак.

У државама јужне Европе, где је сточарство добро развијено, пашњаци се одржавају у веома добром стању. Што се пожара тиче, они настају у многим европским земљама из истих или других разлога, укључујући и због тога да се многим пољопривредницима чини да је паљење ватре на отвореном простору најјефтинији и најисплативији начин да се оранице припреме за следећу сетву.

„Најлакши начин да власници земљишта уклоне нежељену вегетацију је да је спале – наставља Владимир Константинов. – Међутим, они не воде рачуна да овај начин није нити безбедан, нити еколошки прихватљив. За власнике или закупце пашњака за које се докаже да су их намерно запалили, предвиђене су економске санкције. Пре 10 година примењена је мера, према којој власницима и закупцима пољопривредног земљишта који су на поседима палили стрњишта, нису додељене субвенције за које су конкурисали пред Фондом за пољопривреду, и она је дала резултате. Ако иста мера буде уведена и за власнике, односно закупце пашњака, то би вероватно такође довело до решавања проблема. Она је за сада предвиђена у складу са захтевима Фонда за пољопривреду. Када се подносе захтеви за субвенције, обављају се провере и ако се докаже намерно паљење, власник ће вероватно бити кажњен прописима утврђеним износом.“ Кампања за исплату субвенција још увек није почела.

Коришћење пашњака подстиче се средствима из фондова ЕУ, јер се тако спречава накупљање лакозапаљивог материјала на пољопривредним површинама. А подстицање развоја малих и средњих пољопривредних газдинстава део је стратегије за производњу еколошких производа. Међутим, настојање да се апсорбују европска средства, а не да се развија сточарство, као и недостатак јасних циљева надлежних институција, главни су разлог искривљавања ствари, што је довело до катастрофалних резултата као што је спаљивање шума и других површина, уместо да се подстиче развој сточарства. Министарство пољопривреде и хране и Министарство унутрашњих послова су предузела неопходне мере за заштиту шумских подручја од пожара, уверавају из Извршне агенције за шуме. Извршена је провера спровођења мера заштите и спремности за реаговање у случају пожара.

Упркос томе, ове године пожарима је захваћено преко 1.100 хектара шумских површина. Колико је тачно хектара шума изгорело, не може се рећи, јер се ситуација мења из часа у час, а средином августа постоји највећа опасност од избијања пожара. По речима Владимира Константинова, у Бугарској је годишње у просеку око 11.000 хектара шума погођено пожарима.