Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Капитал долази и одлази, платни биланс остаје позитиван

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Статистички подаци говоре да је прошле године забележен рекордан за последњих 6 година прилив директних страних инвестиција у Бугарску. Оне су премашиле 1,5 млрд евра. У исто време Бугарска народна банка је обелоданила да је 2015. г. забележен и рекордан одлив капитала из земље у укупном износу од 3,3 млрд евра. Поред ових контрадикторних података, постоје и тврдње да је платни биланс земље позитиван и да је у Бугарску ушло за 165,5 млн евра више него што је из ње изашло.

Реч је о привидној контрадикторности која указује на неколико ствари.

Чим је упркос појачаном изношењу новца из земље платни биланс позитиван, дотични одлив се надокнађује додатним приходима. Овај свежи новац може доћи једино од извоза који стално бележи раст. То је знак да је бугарска привреда у добром стању, а исто признају и страни партнери наших пословних људи. О успешном развоју бугарске привреде говори и чињеница да упркос изношењу из земље више од 3 млрд евра није дошло до никаквих осетних потреса. Осим тога, овај новац су изнела кћеринска друштва великих западних компанија у земљи. А чим су ова друштва имала толико слободног новца, она су успешно пословала, што са своје стране показује да је пословна клима у Бугарској добра, а и стање домаћег тржишта није лоше. Свему томе можда треба додати и то да новац који су компаније које послују у Бугарској платиле компанијама у иностранству сведочи о још једној позитивној појави – смањењу задужености између предузећа. А то је била једна од главних опасности по домаћи бизнис која је наглашена у последњем прегледу бугарске привреде који је израдила Европска комисија. Према подацима Бугарске народне банке, у јулу 2015. г. је забележен пад међусобних дугова компанија за 2,5 млрд евра. То значи да су бугарске компаније исти износ платиле матичним компанијама и другим страним кредиторима на име измирења дуга. У периоду од јануара 2015. г. до јануара 2016. г. банке у Бугарској, већина њих власништво страних финансијских институција, су својим матичним банкама у иностранству вратиле 1,3 млрд евра. А све то из разлога што оне остварују велику добит и постају хиперликвидне, а у исто време недостају довољно добри локални пројекти у које би уложиле новац. Гледано у целини задуженост компанија у Бугарској према страним кредиторима је такође знатно смањена. Према посматрачима овај пад износи скоро3% - колики је и раст БДП. Упркос томе, ови дугови нису мали и износе скоро ¼ БДП. Међутим, мора се имати у виду да су највеће компаније у нашој земљи, које су и највећи дужници, власништво страних друштава и сасвим основано се може претпоставити да је, у ствари, у већини случајева реч о кредитирању између компанија у оквиру неколико великих трговинских и индустријских група. Додела кредита за текуће пословање од стране једне другој структури у оквиру једне групе постало је честа пракса и никога не забрињава, осим самог менаџмента корпорације.

Иначе државне финансије и рачуни су у доброј кондицији, а баланс прихода и расхода на националном нивоу је под сталном контролом и одржава се на добром нивоу чак и по цену умерених спољних зајмова.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска се продајом државних обвезница задужила за 3 милијарде евра и 1,5 милијарду долара

Бугарска се продајом државних обвезница задужила за 3 милијарде евра и 1,5 милијарди америчких долара, саопштило је Министарство финансија. Троструко издавање бугарских обвезница изазвало је огромно интересовање међу инвеститорима, што је омогућило..

објављено 29.8.24. 18.14

Расте извоз лубеница, трешања и лука

Извоз воћа је у периоду јануар – мај 2024. године порастао за 5,2%, док је извоз бугарског поврћа у истом периоду смањен за 14,1% у односу на 2023. г, показују подаци Министарства пољопривреде. У првих пет месеци године извезено је 4.100 т лубеница..

објављено 28.8.24. 16.16

Оживљавање руралних средина као део борбе против климатских промена

Оживљавање руралних подручја је важан компонент у борби против климатских промена. Једна од најефикаснијих стратегија за то је подстицање развоја одрживе пољопривреде. Ово је изјавила заменик министра пољопривреде Лозана Василева на отварању..

објављено 28.8.24. 16.12