Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Прославио се Најден Граматик“ – народне песме о књизи, учитељима и учењу

| ажурирано 23.5.20. 09.07 БНР Новини
Фотографија: архива
Уочи 24. маја, који још зову и најбугарскијим празником, присећамо се традиционалних бугарских песама посвећених књигама и учитељима. Оне су прави доказ за велику љубав коју Бугари гаје према знању и духовности, за поштовање према образованим људима.

Дан Свете браће Ћирила и Методија је Црква почела славити још у 11. веку, а као Дан просвете је први пут обележен у граду Пловдиву давне 1851. године када је у епархијској школи названој по светој браћи организована свечаност за ђаке. Нема другог народа сем бугарског који стварање своје азбуке и књижевности обележава посебним празником. Књизи и писмености су посвећене многе пословице и загонетке. Једна од најраспрострањенијих загонетки (на различитим дијалектима бугарског језика) је: Бели угар, црно семе. Руком га сејеш, очима жањеш. Шта је то? Књига. Другачије речено, књига је симбол знања и неиздвојив део живота образованих људи.

Некада су учитеља звали учом, граматиком, писменим, начитаним човеком. Није мали број учитеља који су на прашњавим и пожутелим страницама бугарске историје заувек остали забележени као Уча Манол, Димитар Рилец, Јоан Граматик, Матеј Граматик... Прве школе у Бугарској су биле манастирске, а учитељи који су држали часове нису увек били школовани за то. Уче су обично били духовници, занатлије, млади мушкарци који су савладали читање и писање. У песми „Узети га за учитеља“ главни јунак је Милен млада војвода који је пуно читао и писао. Зна „грчко и турско писмо, али највише бело бугарско.“ Због тога су га сеоски прваци одлучили узети за учитеља да децу учи читању и писању. Епитет „бео“ се некада користио у смислу „чист“ и „узвишен.“ Зато се у народним песмама наглашава да је вера „бела бугарска“ (у смислу „православна“), а лепа девојка је „бела Бугарка.“

Снимка„Прославио се Најден Граматик (или лепотан) да воли да чита и пише – више него владика, владика пловдивски.“ У песми се помиње како је високи духовник написао књигу (писмо), а „књига пише, говори“ да Најден иде код њега. Када је млади човек отишао код владике он му је рекао да треба да постане уча. Ова песма, која се изводи у различитим варијантама, опева Најдена Герова, бар тако тврде историчари, бугарског писца, језикословца, фолклористу, једног од првих који је увео разредну наставу код нас, иницијатора првог свечаног обележавања празника Свете браће Ћирила и Методија.

Често су за учитеље именовани млади момци, какав је био и јунак песме у извођењу Георгија Германова „Дошло је момче уча децу да учи.“ Учио их је подучавао, све док се није са девојкама упознао.“ Пошто се младић заљубио у лепу Златку, престао да иде у школу, ваздан је био око куће девојке, носио јој дарове – лимун и поморанџе.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Странџанска гајденица“ по други пут у селу Кости

Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..

објављено 7.10.23. 09.00

Популарна песма „Изашао хајдук Дељу“ у извођењу Надежде Хвојневе

На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..

објављено 22.9.23. 10.15

Празник шљиве у Тројану

Фестивал шљиве је један од најатрактивнијих јесењих празника који се сваке године одржава крајем месеца септембра у Тројану. Празник је везан за главни извор преживљавања у овом крају – гајење шљива, производњу надалеко чувене тројанске шљивовице и..

објављено 22.9.23. 05.45