„Када сам први пут срео Лекси она је била у претпоследњој години гимназије али је већ регистровала своје привредно друштво и организовала фестивал„Тера Номадика“ – овако почиње прича Александра Заралијева о необичном андерграунд фестивалу који је одржан у Софији.

За тај неуобичајени форум инспирисао ју је двогодишњи боравак у Француској, а у склопу програма културне размене.

„Циљ нам је да дочарамо еуфорију коју доживљавамо када слушамо лепу музику. Свако несвесно жели да понови духовно стање која она дарује. И за нас управо у томе је прави Догађај који ће испунити чула ваше душе!“

Зашто јој се допада таква врста фестивала?

„У ствари идеја нуди нешто различитије од доброг провода на француски начин, наставља своју причу Лекси. Мислим, на затвореном, али уз много скупог вина и, свакако, уз жене. А ја желим да остварим нешто чисто, без хемије, нешто због чега ћу бар недељу дана ићи са осмехом на лицу. Управо тако сам се осећала после једног таквог форума у Француској – била сам насмејана и поклањала свима позитивну енергију.“

Међутим, време је да објаснимо о каквом се фестивалу ради? Сличне манифестације одржавају се на великој површини, обично на неколико спратова. Ако човеку досади етно-електронска музика, на пример, он може да се опусти и да ужива у јога масажи; ако пак тражи невербалну комуникацију може да слика на платну или чак телу, може да проба звук више од 50 занимљивих музичких инструмената, или да сврати у мини циркус. Идеја је омогућити свакоме да ствара неусиљено, без тутора и наставника.

„Моји су корени у Француској и мислим да свако треба да зна одакле долази. Међутим, данас је за мене важније куда идем. У ствари ја много путујем и волим да путујем, јер се осећам као грађанин света. Свугде ми је добро, волим да упознајем туђе културе и да у том трагању поново пронађем моју домовину.“

Ако желите да се дотакнете новог за Бугарску фестивала, Радио Бинар нуди снимак са концерта који је на њему имала домаћа група „Балкан канс“.

Превод: Александра Ливен