10. фебруара Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог Харалампија који је за време прогона хришћана у 3. веку умро мученичком смрћу.
Према житију је овај хришћански светац рођен око 85. године, а умро је 198. године. По црквеном предању, војници су Харалампију живом одрали кожу, али га нису поколебали у његовој вери. Пре него што су небески анђели узели његову душу у своје руке, свети старац се помолио Богу за све људе, да им Бог да телесно здравље и душевно спасење и да им умножи земаљске плодове. Стога Великомученик Харалампије важи за једног од светаца чудотворних исцелитеља, као што су Свети Козма и Дамјан, Свети Пантелејмон, Свети Трифун и др. Верује се да су његове мошти чудотворне и исцељују болесне, а мали прст светитеља чува се у храму Светих Седмочисленика у центру Софије.
У бугарској традиционалној култури се светац, још познат и као Хараламби или Аралан бег, слави као господар свих болести, а посебно најстрашније међу њима – куге, а исто тако и као заштитник пчелара. Познато је да је од раног Средњег века све до средине 19. века „црна смрт,“ како су још звали кугу, харала Старим континентом, а њена велика смртност објашњава зашто су многи градови и села остали без становника. Ова болест се јављала сваких десет до двадесет година односећи сваки пут више живота. Сви ти драматични догађаји су утицали на привреду и политику појединих земаља, мењали су духовну климу и оставили упечатљив траг у народном стваралаштву, књижевности и уметности уопште. Борба против „црне смрти“ је уско повезана са хришћанством и многи свеци су се прославили као спасиоци градова и подручја од овог зла. У бугарској традицији, то су углавном„зимски“ свеци – Антоније (17. јануар), Атанасије (18. јануар), Евтимије Велики (20. јануар) и пре свега Харалампије (10. фебруар).
Предање каже да се куга родила на дан Светог Атанасија због чега је овај светац један од њених господара. Она је покосила многе животе док је Свети Харалампије није оковао чаробним ланцем или затворио у стакленој боци, али је обећао да ће је, ако људи згреше, ослободити да би их казнила. На многим иконама је Свети Харалампије приказан како туче и мучи кугу. Али се зато у једној песми из Јамболског краја, на истоку Бугарске, пева о „светом Хараламбију, драгом брату“ куге. Бог га је послао код куге са молбом да је примоли да не хара градом Котелом: „Доста је морила, морила, па још и убијала ове младе невесте и девојке гиздаве, а највише гараве чобане. Мајке им жалосно плачу и њихов жалосни јаук допире до неба.“ Али упркос молбама свеца, „његова драга сестрица“ куга остала је непоколебива, па чак му је запретила да и њега може да убије.
Свети Харалампије је заштитник многих насељених места у земљи: по њему су назване цркве, а дан Светог Харалампија празнују као сеоски сабор. Дан на који се слави успомена на Светог Харалампија је у народу познат и као Чуминдан. Познато је да је уживао велико поштовање, на тај дан жене нису ништа радиле, али су зато припремале и делиле обредне погаче премазане медом – омиљеном храном куге. У неким местима се и данас на дан Светог Харалампија у цркви освештава мед којим се премаже погача коју деле за здравље, а комад ње се чува „за лек“.
Пчелари на тај дан такође односе нешто меда у цркву како би га свештеник освештао, јер је свети Харалампије,такорећи, зимски заштитник пчелара, а летњи је Свети Прокопије. У новије доба удружења пчелара у земљи славе 10. фебруар као свој празник, а најбољој пчеларки додељују титулу „Пчела царица.“
У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..
Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..
Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..