Крајем октобра је Међународни фестивал „ppIANISSIMO“ концертом у сали „Блгарија“ у бугарској престоници прославио 20 година постојања. По речима проф. Таневе, копредседника форума, овај догађај је био својеврсни „јесењи линк“ за празник чије је обележавање почело традиционалним пролећним издањем фестивала. Солистима на сцени придружио се и Симфонијски оркестар Бугарског националног радија. По први пут је код нас представљен Концерт за два клавира и дупли оркестар „Ратиште“ Ришара Дубуњона.

Одржана је и светска премијера комада Concerto ppIANISSIMO Георгија Арнаудова.

Публика је имала прилику да чује и једну амблематичну за 20. век композицију бугарског аутора – Концерт за клавир и оркестар Георгија Минчева. Комад који је компонован 1978. године први пут је извео исти оркестар под управом Васила Казанџијева и са солистом Иваном Дрениковим. Већ 1979. је освојио International Record Critics’ Award, номинован је и за награду „Кусевицки,“ а заузео је прво место међу делима Међународне трибине композитора у Паризу (1981). Читав концерт је снимљен за Тонски архив Бугарског националног радија. Више појединости о догађају открила нам је проф. Борислава Танева:

Идеја о програму била је заједничка. Пијанисткиња Лилија Бојаџијева је предложила концерт Ришара Дубуњона, који је извела заједно са Веселом Пеловском, једном од првих ученица проф. Стеле Димитрове-Мајсторове, која је постигла велике успехе у каријери. Проф. Мајсторова је оснивач и дугогодишњи организатор овог фестивала, а данас његов почасни председник. Она је извела Концерт за клавир и оркестар Георгија Минчева, једну од амблематичних бугарских композиција написаних у 20. веку а која дуго није извођена. Празнични концерт је био изврстан повод да се присетимо те музике која је компонована пре око четири деценије. Композитор Георги Арнаудов нам је поклонио свој Concerto ppIANISSIMO који смо извели са Лилијом Бојаџијевом. 20. октобра је одржана његова светска премијера. Наравно, све ово је реализовано захваљујући Бугарском националном радију који је партнер фестивала, као и Симфонијском оркестру БНР и његовом главном диригенту Марку Кадину. Мислим да је све добро испало. Поред камерног издања у априлу, овај „јесењи линк“ је проширио границе празника. Слободно могу рећи да је организовање и реализација сличног форума право херојство, с обзиром на то да је он посвећен само једном инструменту, при том савременим трагањима. Ове године су Општина Софија и Министарство културе финансијски подржали фестивал. Надамо се да и догодине буде тако.

Од проф. Таневе смо сазнали да је програм за 2018. годину већ готов, а предстојеће издање проширује оквир фестивала у више праваца. Ево шта е проф. Танева рекла о фестивалском програму:

Фестивал ће се одржати током три викенда, каже проф. Танева. Мислим да ће тако бити боље за публику. На програму нису једино дела за клавир него и за друге инструменте са типкама као што су чембало, оргуље, хармоника… Посебно занимљиво ће бити учешће сопрана Миле Михове и Николаја Илијева који свира на чембалу. То ће привући нове слушаоце који ће се придружити редовној публици фестивала. На програму се нашао и пројекат Швајцарско-бугарске асоцијације чији сам званични представник за Бугарску а коју смо пре 10 година основали у Женеви. Реч је о 39 минијатура за клавир, чело и кларинет које су композитори из 39 земаља специјално написали за фестивал „ppIANISSIMO.“ Сваки комад је у трајању од једног минута. Пројекат ће бити премијерно представљен у новембру у Француској и Швајцарској. Балканска премијера ће бити одржана у оквиру новог издања „ppIANISSIMO – 2018,“ а извођачи ће бити студенти и докторанди Националне музичке академије „Проф. Панчо Владигеров.“ Исто тако очекујемо један трио из Аустрије, солисте из Јерменије, Шпаније, један састав из Данске… Илија Граматиков, уметнички директор фестивала, вероватно ће открити више појединости о програму уочи фестивала. Бескрајно сам му захвална на великим напорима и труду које улаже. Екипа фестивала је мала, али је зато добро организована и свако зна шта треба да уради. А оно најбитније јесте да сви гледамо у истом правцу, рекла је на крају разговора проф. Борислава Танева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Ани Петрова