12. јула 1934. године основана је једна од најстаријих организација инвалида код нас – Савез глувих и наглувих Бугарске. Њени чланови издају лист „Тишина“, учествују у различитим програмима, на фестивалима, у спортским и музичким догађајима, имају Омладинску секцију и Центар за стручну обуку, организују такмичења у риболову и шаховска првенства. Успеси су неспорни, али не недостају и тешкоће.
Један од основних проблема глувих и наглувих особа код нас јесте то да још увек знаковни језик није признат – каже председник Савеза глувих и наглувих Бугарске Николај Нинов. – О томе су потребне расправе на свим нивоима – са владом и министарствима, са организацијама чији је рад на овај или онај начин везан за глуве и наглуве особе, у извесном смислу и за њихов језик. Знаковни језик још није признат управо због недовољног публицитета проблема и недовоље ангажованости владе на његовом решавању.
Дуге године Савез глувих и наглувих Бугарске се заједно са осталим националним организацијама бори за признавање и ратификацију Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, што се најзад десило 2012. године. То отвара врата за озбиљније дискусије о правима тих људи, а управо је у тој Конвенцији предвиђено признавање и подстицање употребе знаковног језика. Ове године је Фондација „Глуви без граница“ заједно са Министарством образовања издала приручник под насловом „Теоретски опис граматике бугарског знаковног језика“ и Речник бугарског знаковног језика.
Овакав речник је одавно био потребан – сматра Николај Нинов. – Реч је о великом националном пројекту у чију се реализацију укључио велики број глувих и наглувих особа и стручњака за знаковни језик, што је омогућило спровођење истраживања тог језика са лингвистичке и експертске тачке гледишта, а све је то резултирало издавањем речника који има за циљ унифицирање и стварање стандарда језика знакова.
Други озбиљан проблем који мучи глуве и наглуве особе у Бугарској јесте комуникација. Звучне информације њима нису приступачне што аутоматски ствара претпоставке за изолованост глувих и наглувих особа – оне не знају шта се дешава и шта предстоји да се деси, а проблем се односи и на студије на високошколским установама где студенти углавном рачунају на видео-предавања и издате уџбенике, али не могу да рачунају директно на предаваче.
Потребан је специфичнији пренос информација, што се може остварити једино уз помоћ високо квалификованих преводилаца за знаковни језик – наставља Николај Нинов. – У Бугарској имамо сасвим мало активних преводилаца за знаковни језик – њих око 30. Ова професија код нас постоји у Класификацији занимања, али је њено финансирање скоро нулто. Потребна је подршка на државном нивоу, јер преводиоци за знаковни језик заиста могу да глувим и наглувим особама помогну у комуникацији и приступу информацијама.
За глуве и наглуве особе, као и за све оне који желе да науче да комуницирају знаковним језиком постоји специјалан компјутерски програм под називом „Жестоматика“, који помаже у изучавању бугарског знаковног језика.
Према председнику Савеза глувих и наглувих Бугарске Николају Нинову, језик знакова је леп језик. Ево зашто:
Лепота тог језика је у томе што је он попут уметности – уметности која подсећа на пантомиму. Није случајно што су најбољи пантомимичари у свету управо глуве особе. Знаковни језик може бити све више промовисан. Верујемо да ће се све десити путем признавања знаковног језика, јер ће то омогућити развијање његовог потенцијала.
Превод: Албена ЏермановаФотографије: лични архив и Десислава Семковска
Председници адвокатских комора у Бугарској најавили су спремност за протестне акције због вета које је председник Румен Радев уложио на измене и допуне Закона о адвокатури. Недавно усвојене измене односе се на нова правила за именовање посебних..
Свечаности поводом обележавања Дана независности у Великом Трнову започеле су у цркви Светих 40 мученика, где је 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд Први прочитао манифест. „Знамо да стиском руке можемо постићи много више него гурањем лактовима..
Бугарска је први пут имала свог представника на Светском првенству у припреми паеље у Валенсији – World Paella Day. Николај Тодоров-Ник је заједно са Ростиславом Неновим оставио ниезбрисив траг у историји овог такмичења, представивши свој оригинални..
Сваке године 26. септембра обележавамо Европски дан језика. Обележавањем овог дана промовише се вишејезичност, јер је језичка разноликост важна..
Ако би се избори одржали крајем септембра, у Парламент би ушло 7 политичких партија, показује истраживање агенције „Алфа рисерч“. ГЕРБ има подршку..
На иницијативу Савета Европе, 26. септембра сваке године обележава се Европски дан језика. Ова иницијатива, коју подржавају Европска комисија и Савет..