Крајње време је да се политизација пројеката у области енергетике смањи – о томе су се сагласили стручњаци у области енергетике из Бугарске, Турске, Србије и Русије за време дискусије у Софији о развоју гасних пројеката на Балкану
Димитар Штерев, старији стручњак у компанији „Булгартрансгас“, је Пројекат изградње Турског тога, који је у фази реализације, оценио као важан за Бугарску и бугарску привреду. Он је рекао да ће укључивањем у продужетак овог гасовода Бугарска себи повратити транзит и подсетио да се од 1. јануара 2020. године тачка испоруке гаса нашој земљи мења и да ће полазна тачка трасе бити у Турској, након чега ће гас пролазити кроз бугарску а после и кроз српску територију.
Бивши министар економије и енергетике Румен Овчаров је казао да прво што Бугарска мора да уради јесте да формулише своју дугорочну енергетску политику, а не да се овим питањем испочетка бави свака нова влада. У интервјуу Радио Бугарској Овчаров је признао да је због недалековиде политике Бугарска много изгубила обустављањем пројекта изградње Јужног тока.
Турска је одиграла своје карте на рачун Бугарске. Оно што је Бугарска изгубила, прошло је кроз Турску. И уместо да Бугарска буде енергетско чвориште на Балкану, у такво чвориште полако и сигурно претвара се Турска.
Овчаров је подсетио на велике пројекте Набуко, Јужни ток, НЕ Белене, преко којих је Бугарска планирала да се претвори у енергетски центар на Балкану и подвукао политичке аспекте њиховог неуспеха.
Бугарска је била енергетски центар. Тада су нам сви завидели. Нажалост, после тога су као резултат непромишљених политичких одлука и под геополитичким и политичким притиском ти пројекти обустављени. Сада уместо да природни гас оде у Турску из Бугарске, он долази из Турске у Бугарку.
Волкан Јоздемир, председник турског Института за енергетска тржишта и политике (EPPEN) је такође ставио акценат на политичку нијансу великих енергетских пројеката.
Бугарска је пре 5 година, под притиском ЕУ, одустала од Јужног тока. За нас је то било добро, јер се тако родио пројекат изградње Турског тока. Међутим, ако сада делимично Грчка и пре свега Бугарска опет под притиском ЕУ буду спречене да набављају гас из Јужног тока 2 и да у њему учествују, те ће земље доживети велике сукобе између својих националних интереса и захтева Брисела. Да би се то могло свести на минимум, можда не треба да тако дословно слушају ЕУ.
Турска развија озбиљно партнерство са Русијом како би могла да оствари пројекат Турски ток размишљајући о енергетској сигурности на Балкану и југоисточној Европи, навео је Јоздемир и додао да је енергетска сигурност веома скупа услуга.
И Алексеј Гривач, заменик директора Руског фонда за Националну енергетску сигурност, сматра да је политизација главни проблем европских тржишта гаса па и балканског тржишта. Руски гас је могућност за Европу да постигне диверзификацију енергетских испорука, био је категоричан Гривач.
Гасни сектор има дугогодишњи развој. Он рачуна на деценије и не показује своје ефекте од данас за сутра. За развој ових пројеката потребно је пуно поверења, политичка одлучност и добра инфраструктура, подвукао је Гривач у интервјуу Радио Бугарској.
Главни уредник српског „Балкан магазина“ Јелица Путниковић је са своје стране рекла да је Турски ток важан индустријски пројекат за Србију који ће њеној земљи обезбедити енергетску сигурност убудуће.
Превод: Албена Џерманова
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..