Штедљивост је карактеристична одлика Бугара. На то указују резултати различитих истраживања. Најновије између њих испитало је мотиве наших сународника да „чувају беле паре за црне дане”. Финансијски аналитичар Десислава Николова ради за портал „Мој новац”, који је спровео анкету. Она објашњава:
„Главни закључак испитивања је да Бугари штеде пре свега како би обезбедили доходак за године када ће остати у пензији. Тај доходак требало би да надомести бар део разлике између пензије и плате коју су примали док су били у радном односу. Други мотив је штедња због осигурања новца за покретање властитог бизниса, ремонт куће или стана итд. Трећи разлог је обезбеђење авансне уплате (властитог учешћа) када аплицирају за стамбени кредит. Утврдили смо такође да грађани отварају депозите због њихове флексибилности и ликвидности, дакле они желе да у одређеном моменту располажу својом штедњом. Више од 70 процената испитаника штеди у домаћој валути, а девизна штедња чини око четвртине свих штедних улога.“
На листи штедних производа предњаче орочени депозити на период од годину дана. Крајем априла 2019 г. депозити домаћинстава и непрофитних организација у Бугарској износе око 53 млрд лева (око 26,5 млрд евра) или 45,6 БДП што представља раст од 9% у односу на исти месец претходне године. У паду је број депозита испод 1.000 лева /511.29 евра/, док је код оних између 20.000 лева /10.225 EUR/ и 200.000 лева /102.258 евра/раст двоцифарски – између 12 и 16 одсто.Највећи раст, изнад 20 одсто, бележе штедни улози изнад 200.000 лева.
Основни разлог велике популарности депозита је њиховасигурност, јер је законски гарантовани износ депозита у Бугарској 196.000 лева/100.213,23 евра/. Да ли је то међутим једини разлог због којег депозит остаје најпрефериранији штедни производ у Бугарској?
„Запажа се неповерење штедиша када су у питању алтернативне инвестиције. 10 одсто испитаника тврди да се опредељује за депозит јер не располаже довољним знањем о инвестиционим производима.Одсуство финансијске писмености и неповерење у алтернативне облике штедње су два главна чиниоца који утичу на превелику концентрацију штедње у банкама. Одсуство поверења објашњава се незадовољавајућим радом надзорних тела. Као пример могу навести инвестиционе посреднике.Инвестиције на берзи су немогуће без учешћа тих посредника јер физичко лице нема право да самостално обавља операције на берзи. Постоји доста лажних посредника који се јављају телефоном грађанима и обећавају им високу доходовност, рецимо 10% месечно, али су у питању преваранти којима наивни људи поверавају новац и фактички га губе. Овде је опет у питању финансијска неписменост – како препознати лажног посредника. Тренутно је на Бугарској ефектној берзи у току кампања под овим насловом „Како препознати лажног инвестиционог посредника.“
Финансијски аналитичар Десислава Николова осликава профил просечногбугарског штедише:
„Власници депозита су махом ожењени мушкарци узраста између 41 и 45 година, са магистарским степеном. Зарађују између 1.000 и 3.000 лева /око 500-1.500 евра/. Већа камата је водећи критеријум приликом избора понуде иако се банке слабо конкуришу у погледу висине каматних стопа, које су начелно веома ниске. Ови резултати су ме изненадили с обзиром на познати случај Корпоративне трговинске банке која је пала под стечај 2014. г. а привлачила је клијенте изузетно атрактивним каматама.Сада се штедише много више занимају за стабилност и углед банке у којој отварају рачуне."
Превод: Ана Андрејева
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..