Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Ердоган се нада договору са Трампом

Фотографиje: REUTERS

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган ће са америчким колегом Доналдом Трампом на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација разговарати о куповини америчких ракета „Патриот.“ У Анкару је већ стигла и друга руска батареја С-400, али се Ердоган нада да ће лични, пријатељски односи с америчким председником помоћи да се превазиђе криза између две земље. Из Државног секретаријата САД су прокоментарисали да је понуда упућена Турској у вези са системом „Патриот“ већ истекла. Ердоган је изјавио да верује да ће Трамп уважити све његове аргументе пошто су Турска и САД две савезничке земље које имају заједничке интересе везане за успостављање зоне безбедности у Сирији, дуж границе источно од реке Еуфрат.

Грчка жели да обавезе према ММФ измири пре назначеног рока

Фотографиje: REUTERS

Грчка је од земаља чланица зоне евра затражила одобрење да превремено измири свој дуг према ММФ. Атина се нада да ће тиме повратити међународно поверење у грчку привреду. Министар финансија Христос Стајкурас је рекао да ће се на овај начин повећати одрживост грчког дуга. Европски механизам за стабилност 19 земаља чланица зоне евра контролише спровођење реформи у земљи. Атина је званично изашла из трећег последњег пакета помоћи у августу 2018. године. Али је јавни дуг Грчке упркос томе остао висок – 335 млрд евра или 180% БДП-а земље.

Нагли пораст спољног дуга Румуније

Фотографиje: REUTERS

У контексту политичке кризе у Румунији, спољни дуг Букурешта је у првих седам месеци 2019. године порастао за више од 8 млрд евра. Повећање је, пре свега, последица задуживања министарства финансија европским обвезницама у износу од 5 млрд евра, саопштено је из Националне банке Румуније. Паралелно с тим је јавна управа емитовала хартије од вредности у износу од преко 2,1 млрд евра. Тиме је дугорочни јавни дуг земље 31. јула 2019. године премашио 73 млрд евра, а краткорочни – 34 млрд евра, рекли су из централне банке.

Протести у знак подршке деци са посебним потребама у Хрватској

Фотографиje: Damjan Tadic / CROPIX

Родитељи деце са инвалидитетом протестовали су у Загребу са захтевом да се запосли више асистената у школама које похађају деца са посебним потребама. Демонстранти су навели да је на почетку нове школске године више стотина деце с инвалидитетом остало без асистената. Асистенти су такође изразили своје негодовање због кршења њихових права и ниских примања, упркос томе што се новац за њихове плате обезбеђује из европских фондова. Министар образовања Блаженка Дивјак је с тим у вези рекла да је број асистената троструко повећан у односу на 2014. годину.

Аутор: Иво Иванов

Превела: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Страх за преживљавање ће озбиљно утицати на бираче

Предизборна кампања за редовне парламентарне изборе заказане за 4. април још није почела, али експерти и политички посматрачи већ прогнозирају исход трке. За сада су то, пре би се рекло, прогнозе о карактеру предстојеће кампање него о идејама и..

објављено 16.2.21. 14.11

„Усвојити“ стазу у парку природе

Стазе на Шуменској висоравни очекују своје „усвојитеље.“ Иницијатива под насловом „Постани покровитељ“ покренута је поводом обележавања 41 година постојања парка који је отворен 5. фебруара 1980. године.  На територији парка природе је седам..

објављено 13.2.21. 12.10

Рад од куће – изазов и нова стварност

Прошло је скоро па годину дана откако је у Бугарској проглашена ванредна ситуација због пандемије коронавируса и ова ситуација утиче не само на начин на који комуницирамо, већ и на наше радне навике. Од почетка пандемије је више од 50% грађана прешло..

објављено 13.2.21. 09.15