Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Приступање Бугарске зони евра – страховања и уверења

Фотографија: pixabay

Хоће ли евро „појести“ уштеде грађана и да ли ће порасти цене робе и услуга? Ова питања су опет доспела у фокус јавности због недавно усвојених измена закона којим је омогућено да се курс лева према евру утврђује по уласку Бугарске у Механизам девизних курсева ЕРМ 2.

Практично, механизам, познатији као чекаоница за евро, представља поступак кроз који пролази свака земља чланица ЕУ која је одлучила да прихвати евро. Једина разлика у овом случају је да је у Бугарској лев везан за евро путем валутног одбора, док су правила за чланство у ЕРМ 2, а одатле и у Банкарској унији и зони евра, прописана за земље са пливајућим девизним курсем. Како би гарантовао да ће уштеде Бугара бити заштићене парламент је донео одлуку сагласно којој Бугарска задржава право да иступи из ЕРМ 2, уколико дође до промене садашњег курса лева према евру.

Упркос уверавањима Владе и гувернера Бугарске народне банке (БНБ), грађани су и даље забринути. Последњих дана је забринутост друштва око тог питања додатно повећала изјава „оца валутног одбора“ код нас Стива Ханкеа. У интервјуу програму „Хоризонт“ БНР је Ханке био категоричан да Бугарска не треба да уводи заједничку европску валуту. Према њему, нема потребе за заменом лева који је и онако везан за евро, јер Бугарска преко валутног одбора практично већ ужива позитиве које доноси еврозона. Ханке је упутио критике и на рачун донетих измена закона истичући да није искључена могућност постојања „тајног споразума“ којим се Бугарској постављају „дискриминациони услови“ за приступање зони евра.

У одговору на то је министар финансија Владислав Горанов рекао да Бугарска није склапала икакве тајне споразуме и тиме оборио тезу Ханкеа да земља не треба да се опрашта од лева и прелази на евро. Министар Горанов је подсетио да је евро друга најпрометнија валута у свету иза америчког долара и уверио да ће бугарски лев задржати садашњи курс све до придруживања земље еврозони, а то неће утицати негативно на уштеде грађана.

Искуство везано за увођење евра које су стекле земље са сличном судбином такође се не може оценити једнозначно. Литванија, Летонија и Естонија, земље које се често наводе као пример у Бугарској, биле су последње које су се придружиле зони евра. „Нигде није забележен скок цена, смањење уштеда илити друге забрињавајуће ствари,“ категоричан је естонски макроекономиста проф. Карстен Стеар.

У исто време, три од десет земаља које су се 2004. године придружиле ЕУ још нису увеле евро, нити намеравају да то ускоро учине – реч је о Чешкој републици, Пољској и Мађарској. У разговору за БНР је Ђула Плешингер из Мађарске централне банке прокоментарисао да је историја евра променљива – првих десет година представља период успеха, али је после тога дошла „катастрофа.“ Плешингер цитира закључак стручног истраживања, према коме, за две деценије једино су Немачка и Холандија „извукле дужу сламку када је у питању чланство у зони евра.“

Да ће бити користи од склапања заједничког валутног савеза убеђен је Ика Коронен из Централне банке Финске. Према њему, „када будете прихватили евро, гувернер БНБ ће се придружити Управном одбору Европске централне банке, док ће на нивоу експерата представници БНБ постати чланови различитих одбора, што значи да ће учествовати у доношењу одлука на високом нивоу.“

Постоје разнолика и бројна мишљења, а забринутост остаје. Шта ће проистећи из свега овога за Бугарску, показаће нам време…

Саставио: Красимир Мартинов

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Адријан Николов

Плате радника у индустрији сустићи ће плате у IT сектору

У Бугарској је удео младих људи старости до 29 година, који нити уче нити раде, достигао ниво од 13,8% у односу на 15,1% годину раније. Међутим, у поређењу са осталим земљама ЕУ, овај проценат у Бугарској остаје висок. 1/7 неактивних младих у земљи..

објављено 19.4.24. 10.26

У Бугарској засађена прва плантажа пистација

У Бугарској је у близини Санданског, југозападна Бугарска, засађена прва плантажа пистација на укупној површини од 2,2 ха. У питању је инвестиција једног софијског бизнисмена, јавља БНТ. Први род се очекује од треће године. Људи у најтоплијем крају..

објављено 17.4.24. 08.05

Прелазна влада наставља курс Бугарске ка еврозони

„Потрудио сам се да у састав привремене владе уђу експерти, да има континуитет и да буде политички балансирана,“ ово је рекао премијер прелазне владе Димитар Главчев приликом представљања састава свог кабинета председнику Румену Радеву. Главни задатак..

објављено 16.4.24. 11.30