Тридесетогодишња девојка која је обишла цео свет због свог талента – овако можемо укратко описати виолинисткињу Тању Тингарову из Пловдива. Она је на магичном инструменту почела да свира са 6 шест година али је виолину заволела много касније. Са 13 је отпутовала у САД ради студирања на једној од чувених музичких академија у земљи неограничених могућности.

„Академија се зове Idyllwild Arts Academy у Јужној Калифорнији. Налази се на врху једне планине, усред борове шуме а изграђена је на индијанском гробљу. Тамо смо били у изолацији у току пет година, при том тачно када сам била тинејџерка. Морала сам се навикнути да будем далеко од породице и вољених особа. Тамо сам срела људе из целог света, као и децу политичких лидера, холивудских режисера и глумаца. Живели смо у средини у којој смо се сви морали развијати на најбољи могући начин да бисмо достојанствено представљали академију по свету.“

Много распуста Бугарка проводи код хранитељских породица. Боравак тамо, као и на академији научио ју је да буде изузетно самостална. Претвара се у правог борца, јер се још са 13 година сама сналази са свим животним изазовима. И тако десет година, све док је судбина не одведе на следеће велико путовање у један потпуно други свет.

„Вратила сам се у Бугарску и стигла ми је понуда да постанем део класичног дуа у хотелу са пет звездица у Оману. До тада ништа нисам знала о Блиском истоку и прихватила сам земљу као неку медитацију. Мир и искрено гостопримство људи тамо су ми били, након борбе за опстанак у Њујорку, заиста неопходни.“

И као у арапској бајци, следи низ невероватних понуда и могућности.

„Тада сам већ поново живела у Бугарској, али сам била у Дубаију да снимим видео-спот. Другари су ме питали да ли хоћу да се придружим оркестру са којим Андреа Бочели наступа у Абу Дабију. Увек сам мислила да је то немогуће и да је пре сан, него реалност. Међутим, после дугог и напорног рада, видела сам да је у ствари бити на сцени са оваквим звездама, доступан и реалан циљ - довољно је само знати шта хоћеш и како да га постигнеш.“

И тада јој стиже неочекиван позив. Само неколико дана пре свадбе у породици катарског емира, виолинисткиња је позвана да учествује као извођача.

„Била сам у Дубаију и мој менаџер ме назвао с молбом да хитно одем у Катар да свирам – сећа се Тања. – Стигла сам за длаку на лет, а емиграционе власти су ме питале зашто сам тамо и пред ким ћу свирати. Ништа нисам могла да им кажем јер ми је батерија телефона била празна. На срећу, пустили су ме. Један возач ме је дочекао и одвезао ме до неке невероватне зграде која је испало да је емирова палата. Требало је да свирам на свадби његовог унука који се жени унуком дубајског емира. Тада сам била у квартету с троје музичара. Свако је имао место на пиједесталу испод посебних сводова. У тренутку када сам почела свирати, видела сам огроман видео-зид, на којем ме цела публика гледа. Тада смо морали да импровизујемо, али су сви били веома задовољни.“

Након свих тих невероватних доживљаја међу арапским краљевским особама, Тања четири године свира на крузеру и обилази скоро цео свет. Када путујеш по пучини, постајеш део једне велике породице и ствараш дивна пријатељства, сматра Бугарка.

Данас се виолисткиња најлепше осећа у родном Пловдиву који повезује са „миром, љубављу и тишином“. Снима спотове на позадини бугарских природних знаменитости и на тај начин даје свој допринос њиховом популаризовању широм света.

„Срећна сам што сам након толико година лутања и тражења среће у иностранству поново ту, на родном тлу“ – каже Тања за Радио Бугарску

Превела: Ива Гринко