Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ћустендил – различита лица „вечитог града“

4
Фотографија: kustendil.bg

Историја Ћустендила почиње још у доба неолита. Део своје славе током векова дугује минералним изворима. Чак и античко име града, према неким истраживачима, значи „град извора“ или „врела“. Око њих је основано трачко насеље, које је у римско доба постало важан центар трговине и бањско одмаралиште које је у целом грчко-римском свету познато по свом Асклепиону.

Мењале су се епохе, управници и друштвене навике, људи су додавали духовне и материјалне вредности. Средином XIX века почињу историјска истраживања. Прва музејска збирка уређена је 1897. у Педагошкој школи, нешто касније су артефакти и документи из прошлости изложени у културном дому „Братсво“. Валентин Дебочички, директор Регионалног историјског музеја у Ћустендилу прича о различитим слојевима прошлости „вечитог града“:

Наследник античке Пауталије и средњевековног Велбужда, Ћустендил има континуирану историју насељавања која обухвата осам миленијума. Зато га, не без разлога, зовемо „вечитим градом“ - како зову и древни Рим. Као резултат овог развоја без „хијатуса“ остало је мноштво културних блага и споменика из различитих епоха. Део њих се може видети у археолошкој сали „Асклепије“.

 Поставка је диван прелудијум у причу о историји нашег града. Ево зашто гостима препоручујем да крену оданде. Назив сале није случајан. Имамо индиректне историјске податке да је II - III века у подножју светог брда Хисарлук изграђен тзв. Асклепион. Ако тражимо савремени аналог, ово је антички спа комплекс са стадионом, бањама и храмом посвећеним Асклепију – богу лекарства. А још уназад у времену, када су овде живели Трачани, у овој зони је било велико светилиште овог бога. У археолошкој сали можете видети и заветне плоче посвећене Асклепију и другим божанствима здравља.“

Као у свим градовима са античком историјом, многи археолошки објекти у Ћустендилу су на отвореном. То су Римске терме, део којих се може видети у центру града.

„Ово је велико римско купатило са површином преко 3.000 кв.м и изузетно занимљивим хипокаустом – системом грејања просторија. Такође препоручујем највреднији споменик из раног средњег века који је сачуван у свом аутентичном облику - цркву Св. Георгија Победоосца.

Почетком XV века Велбуждко деспотство пада под османску владавину, а последњи хришћански владар је Константин. Наиме, због тога су наш град звали Ћустендил (буг. Кјустендил; у преводу са турског „земља Константина“). Из овог доба је џамија Фетиха Мехмеда – изузетно вредан споменик османске архитектуре. Такође и џамија Ахмед бега“.

Нашим гостима бих препоручио да посете Музеј национално-ослободилачких борба Бугара у Ћустендилу и околини, смештен у кући легендарног Иља војводе. Такође вреди утонути у атмосферу градског живота из доба препорода у Емфијеџијевој кући.

И свакако се попети на Хисарлук. Тамо ћете видети (потпуно реконструисану) лепу античку тврђаву која носи име светог брда.


Превела: Ива Гринко

Снимки: Facebook/Регионален исторически музей Кюстендил, kustendil.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20