Подкаст на српском

О Бугарима у Албанији на историјском плану и још нечему

Комунистичка власт у Бугарској прокоцкала стратешку шансу да бугарска мањина у Албанији у школама учи и бугарски језик

| ажурирано 1.7.20. 10.33
Фотографија: БГНЕС

1948. године је Бугарска одбила да пошаље професоре бугарског језика у Албанију која је у то време била изложена македонизацији. О овим и другим мање познатим чињеницама прича доц. Спас Ташев у недавно објављеном првом тому монографије „Бугарске заједнице на Западном Балкану. Политички процеси и етнодемографске последице (1913-2019).“ Истраживач пажљиво прати етнодемографске процесе у преко 30 места широм Албаније, у којима се мештани служе архаичним дијалектом бугарског језика.

По завршетку Другог светског рата и смени режима, Бугарска је пропустила историјску шансу да ојача позицију бугарског књижевног језика у деловима Албаније које већински насељавају припадници бугарске мањине. Она је изгубила чак две могућности у периоду када су југословенски емисари покушали да Пиринску Македонију одвоје од Бугарске, а Албанију анексирају.

„Ма колико то чудно било, први отпор међу земљама Балкана политици Југославије пружила је Албанија приликом посете Енвера Хоџе 1947. године Бугарској,“ прича доц. Спас Ташев с Института за истраживање становништва при Бугарској академији наука. „У разговору одржаном у четири ока, Хоџа је предложио да Бугарска пошаље професоре у Албанију. Годину дана касније је Централни комитет Бугарске комунистичке партије одлучио да се одазове овом предлогу, али је у међувремену Трајчо Костов, председник Комисије надлежне за ово питање, пао у немилост због несугласица које је имао са Стаљином и тако је Бугарска пропустила стратешку шансу да афирмише бугарски језик и присуство бугарске мањине у Албанији.“

Према историчару, слање бугарских професора, имало би огромне последице по земље Централног Балкана јер би ова одлука представљала алтернативу македонизацији коју је, кроз покушаје да уведе тзв. македонски језик у школама, спроводила Југославија. Међутим, политичка конјунктура је превагнула и Бугарска је прокоцкала шансу за увођење књижевног бугарског језика у албанским школама. Године 1955. се Албанија још једном обратила Бугарској молбом да бугарској мањини у земљи обезбеди уџбенике. Али се власт и овога пута оглушила на позив Албаније да се супротстави покушајима етничке трансформације Бугара у тој земљи. Тада је у Албанији, на основу преспанског дијалекта бугарског језика и бугарске азбуке, створен региолект који су Бугари у Албанији користили до 1991. године. После промена је у Албанији почео процес буђења бугарске самосвести, тврди доц. Спас Ташев. По његовим речима, Бугари у Албанији никад нису дискриминисани. 1991. године су регистроване прве организације бугарске заједнице, да би само две године након тога у Бугарску дошли први млади Албанци бугарског порекла који су своје школовање наставили на бугарским универзитетима. Тада је, у ствари, почео сврховит процес за званично признавање статуса националне мањине Бугарима у Албанији, који је 2017. године крунисан успехом. Данас је настава на бугарском језику међу приоритетима наших сународника у Албанији – постоје три допунске школе, а око 700 младих људи је факултетску диплому стекло у Бугарској.

За само неколико месеци ће се бугарска заједница у Албанији суочити с новим изазовом – да декларише своје присуство на попису становништва у земљи. Према последњим подацима, тренутно 50.000 људи у Албанији говори бугарски језик. Али хоће ли сви да се изјасне као Бугари на попису становништва, зависи од много тога а посебно од бугарске дипломатије која треба да затражи да албанске власти предузму одговарајуће мере како би се спречили покушаји замене националног идентитета етничких Бугара у Албанији.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС

Више из ове категориjе

Музеј у Чипровцима представља вредна археолошка открића са северозапада

Артефакти, који потичу из периода између 7. века пре н. е. и 12. века н. е., међу којима су редак трачки мач, орнаменти из трачког и римског доба, предмети од сребра и бронзе, изложени су у Историјском музеју у Чипровцима. Они су детаљно описани у..

објављено 3.12.22. 13.25

Панеуритмија Петра Данова – филозофија и плес радости

"Ко је створио праксу за одржавање менталног и физичког здравља познатију као панеуритмија?" гласило је питање у квизу Радио Бугарске. Одговори су показали да наши читаоци редовно прате сајт Радио Бугарске и добро су информисани о садашњости и..

објављено 1.12.22. 10.25
Велики део села Аспарухово је уништен због изградње вештачког језера Цонево, а цркву, која се види на фотографији, мештани су камен по камен пренели са плавног подручја на више место.

Потопљено наслеђе – села за своје постојање напомињу са дна вештачких језера

Средином ХХ века вода је заувек потопила десетине бугарских села, а њихови становници су насилно исељени из свог завичаја. Комунистичка власт почиње изградњу вештачких језера, али по цену уништених људских судбина. За ове сабласне кутке..

објављено 26.11.22. 10.15