Његова страст је путовање по Бугарској у трагању за аутентичним доживљајима, јер сматра да је наша земља прожета духовношћу. 28-годишњи Леон де Леув, који воли да путује сам, каже да се у Бугарску заљубио на први поглед.
Млади Холанђанин је код нас стигао за време туристичког обиласка по источној Европи. Данас, 6 година касније, он је још увек ту. Настанио се у Софији, ради, али и много путује. Његова радозналост га одводи у напуштена места у Бугарској, тамо где се живот последњих деценија није битно променио. „Сва та путовања ме састају са правим животом – оним који је постојао и пре више од 100 година. То је за Европу јединствено!“ – каже Леон на течном бугарском језику.
Тврди да му највише пријају боравци у провинцији, јер су тамошњи људи срдачни и васпитани. И још: „У Бугарској постоји духовност. Има је на више места – у планинама, у малим манастирима... То су магична места!“ .
На Youtube је интервју са Леоном, на бугарском језику с опцијом за аутоматски превод титлова, у којем он прича о својим утисцима о Бугарима и емоцијама које доживљава док путује по Бугарској.
Обично ко воли да путује, воли да о својим путовањима исприча и другима. На Youtube Влогер Леон има свој канал и наравно – пратиоце, који су углавном странци.
Ту он поставља видео-снимке са својих боравака у планинама и селима, са састанака са мештанима, као и видео-снимке у којима износи своје мисли о Бугарској, природи, архитектури и обичајима.
„Ја не видим једну Бугарску. Ја видим више њених лица! Јер овде постоје велики контрасти посебно између градова и провинције!“ – каже Леон. Али зашто он посећује насиромашнија, најдивља и најзабаченија места? Зар је могуће да пропаст и туга буду… лепе?
„Лепо је! Постајеш свестан да време лети. Време никад ни за кога не стаје. Чак и за камење! Камење није живо биће, нема осећања па ипак нам показује да упркос свему и оно има историју, да и оно жели да нам нешто каже, а не може!“.
О Леоновој љубави према нашој земљи сведочи његова онлајн књига „Напуштене зграде Бугарске“ која садржи 150 фотографија са пропратним текстом, као и роман „Дарко“ о измишљеном јунаку из Ловеча, који усамљен у планини трага сам за собом. Холанђанин је аутор и зборника есеја и збирке песама, посвећених Бугарској.
Признаје да му се много допадају планине Родопи и Рила, село Златолист са старом црквом и гробом Преподобне Стојне, врх Шипка у Старој планини и још многа друга места „прожета духовношћу и меланхолијом“.
„Док путујем по Бугарској обузима ме неземаљски осећај! Невероватно је видети како живот тече… Па упркос контрастима, упркос лепоти а понекад и ружноћи, постајеш свестан да природа увек побеђује, а време увек тече.“ – рекао је у закључку Леон де Леув.
Аутор : Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографие: Facebook / Леон де Леув
У граду чијим улицама су некада давно ходали Трачани и Римљани видео је анђеоско створење и заувек остао опчињен његовом лепотом. Он – верни обожавалац и заштитник, она – инспирација и уточиште његове немирне душе. „Кад виле изађу и заплешу први..
Она је инжењер, живи у Козлодују и воли да путује. Али када је свом мужу рекла да намерава да посети Сирију, одбио је да пође са њом, а ни њиховој ћерки такође није допустио да крене на ово путовање. Међутим, Албену Рошкову то није спречило да оствари..
Молекуларна медицина, медицинска хемија, биохемија, молекуларна патологија, молекуларна фармакологија неке су од тема, којима се проф. Будин Михов бави 30 година. Сам каже да је научник светске класе, а обим његових радова доказује да када..