Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Рилски манастир многима даје наду и утеху у данима искушења

Фотографија: rilskimanastir.org

Упркос томе што смо се због страха од вируса затворили у куће, неки од нас не престају да траже Бога тамо где верују да ће њихове искрене молитве бити услишане. Рилски манастир је и у овим тешким временима остао једно од најпосећенијих места верника.

Епископ Евлогије
„Реч је првенствено о поклоницима који долазе у ову светињу као хришћани и богомољци“, каже игуман Рилског манастира епископ Евлогије. „То је добро не само за манастир већ и за сваког човека који је овде дошао да би се приближио Богу те добио утеху, подршку и наду. Наравно, све то уз поштовање прописаних епидемиолошких мера. Радимо све што је до нас – редовно се врши дезинфекција храма и осталих просторија, постављена је дезобаријера на улазу у храм. Дезинфикују се и иконе, као и сви остали дрвени предмети и површине у храму са којима верници долазе у контакт.“

Легенда повезује настанак светиње са Светим Јованом Рилским који је у 10. веку дошао у ове крајеве да би се посветио посту и молитви, далеко од световне сујете. Након његовог упокојења су његови следбеници изградили манастир близу места где је монах окончао свој овоземаљски пут.


Изузев Хрељове куле, која је из доба владавине цара Ивана Шишмана, у свом данашњем облику, Рилски манастир је саграђен за време османске владавине на нашим просторима – прича епископ Евлогије за БНР-Благоевград. – Наши преци су у много тежим околностима бринули о њему – обнављали су га након погрома за време османске владавине, улагали напоре да га саграде у његовом данашњем облику упркос немаштине. Ми морамо да наставимо њихово дело и без обзира на епидемију да одржавамо ову Свету обитељ у беспрекорном стању како бисмо је очували за генерације.”


Свако ко жели да преноћи у манастиру добродошао је, уверава епископ Евлогије. На жалост зими су Хрељова кула и манастирска кухиња затворене за посетиоце, али се зато могу разгледати централни музеј, манстирске зграде и црква. У цркви се верници могу и помолити Богу.


Молитвом се од Бога све може испросити, она нам даје спокој, веру, наду – каже игуман. – Без молитве се ништа не постиже. У прошлости, у годинама кушњи, када су у региону харале куга, колера и друге епидемије, управо је молитва помогла да се превазиђу све тешкоће. Света литургија се служи за све хришћане, али они који нису у стању да посете неки храм Божји или неку Свету обитељ, могу да се помоли и код куће. Кућна молитва такође има свој велики значај за све хришћане, за сваког човека.”

Епископ Евлогије верује да је епидемија коронавируса кушња за све људе. Зато нам и саветује да тражимо Бога.

Нек се свако помоли Богу за опроштај грехова. И нек се сви заједно молимо да ова несрећа прође.”


Саставила: Дијана Цанкова

Са игуманом Рилског манастира разговарала је Маријана Попова из Регионалне радио-станице  БНР у Благоевграду

Превод: Ајтјан Делихјусеинова и Албена Џерманова

Фотографиjе: rilskimanastir.org и архива








Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Литија и опело блаженопочившем Патријарху бугарском Неофиту

Данас ће у 9.30 часова у Саборном храму Светог Александра Невског у Софији, поводом упокојења Патријарха бугарског и Софијског митрополита Неофита, бити служена Света заупокојена литургија. Заупокојену литургију предводиће митрополит Варненски и..

објављено 16.3.24. 06.50

Бугарска тугује за својим духовним пастиром

Напустио нас је вољени патријарх Неофит – светла личност, духовник и пастир нашег народа. Свештеници из Русенске епархије, на чијем је челу он био 19 година, су вест о његовом упокојењу примили са великом тугом. Отац Стефан из храма Св. Николаја..

објављено 14.3.24. 12.58

Звук гајди у Родопима је магија о којој прича локални музеј

Скулптурална композиција у родопском селу Широка лака велича локалне гајдаше и певаче - надалеко чувене извођаче како у земљи, тако и шире. Названа је „Гајдаш,“ а недавно је у овом селу представљен и истоимени роман Светлозара Панова. Сеоце Стојките,..

објављено 10.3.24. 10.15