Зоолошки врт у Софији је познат као најстарији и највећи зооврт на Балкану. У њему живи 2.150 животиња из преко 237 врста, при чему је њих 29 угрожено.
Чак и у условима пооштрених противепидемијских мера врт је отворен за посетиоце сваког дана од 8,30 до 16,30 часова. Ношење маски и држање дистанце су обавезни, подсећају из зоолошког врта.
Некима од животиња зимски месеци чак пријају, пошто су са северних географских ширина. Не сметају им снег и ниске температуре. Међу њима су сибирски тигар, поларна сова, лабудови и гуске, као и снежни леопард, који је одскора овде.
Представници европске фауне - вукови, шакали, лисице, јелени, птице грабљивице и гаврани такође добро подносе зиму.
Привлачан посебно за децу је реновирани дом примата, који је званично отворен ове јесени. Због противепидемијских мера тренутно је посетиоцима дозвољена само шетња на отвореном простору.
Три мрка медведа, два црна америчка медведа и један хималајски медвед имају заједнички дом. Они од децембра спавају зимски сан. Изузетак чини само медвед уснаш по имену Лијам, који спада у групу топлољубивих животињских врста и зато ће у хладним месецима у својој просторији имати посебно грејање.
Гиганти у зоо врту – слоница Артајда, бели носорог Чоко, патуљасти нилски коњ Емилио и нилски коњ Норман такође имају одговарајући „намештај“ који им зими пружа неопходну удобност. Напољу они излази само када време није хладно и управо тада их посетиоци могу видети.
Лежаљке са уграђеним грејањем и инфрацрвене лампе за грејање на располагању су великим мачкама – тигровима, леопардима и јагуарима.
Посебни „стакленици“ пружају смештај пловушама, а пумпа у једном крају језера обезбеђује неопходну циркулацију воде.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Фотографија: Facebook/ Зоолошки врт у Софији
У Бугарској је регистровано 700 особа са дијагнозом хемофилије, од чега је 100 деце. Болест је најчешће наследна, а породицама се саветује да новорођене дечаке тестирају одмах након рођења. Донедавно се сматрало да само мушкарци могу да оболе од..
Народно собрање усвојило је Националну здравствену стратегију до 2030. године. Документом су дефинисана три главна циља: одрживо унапређење здравља и животне средине; гарантовање поузданости здравствених услуга и смањење неједнакости; ефикасно..
Реци ми шта имаш на столу да ти кажем шта славиш. Овако би се на шаљив начин могао описати празнични календар код Бугара од давнина до данас. И заиста, трпеза је увек била веома важан елемент како наше свакодневнице тако и наших славља. Изузетак од..
Бугарска све више постаје део опште динамике промене локације европских грађана. Најкомпактније бугарске заједнице наших сународника стално настањених..