Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Какo је виноградар из Варне почео да прави вино од сорте грожђа отпре 3.000 година

Фотографија: БТА

Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.

Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.

Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.


Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама.  У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.  

„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.

Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани.  И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.


„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Радан Канев о будућем Европском парламенту и закаснелој европској дебати у Бугарској

Неколико месеци пре избора за Европски парламент, који ће се у свим земљама ЕУ одржати од 6. до 9. јуна, и у контексту бугарске политичке неизвесности, Радан Канев, европски посланик из групе Европске народне партије, који је изабран са листе..

објављено 20.3.24. 10.40

Путовања у истраживачке сврхе окупљају бугарске научнике у новоформираном Explorers Club Bulgaria

Декан Факултета за геологију и географију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ проф. Климент Најденов је почетком марта посетио бесарапске Бугаре у украјинском селу Зора како би предао донацију у виду два лаптопа, књига о Светој гори проф...

објављено 19.3.24. 13.31

Енергетска ефикасност зграда: бугарска (не)могућност и нови европски стандарди

Више неће бити довољно да зграде које се граде буду у складу са еколошким стандардима, већ ће се морати извршити и реновирање постојећих. Темпо реновирања старих зграда у Европској унији је далеко испод очекивања – свега 1% и 1,5% сваке године, а да би..

објављено 19.3.24. 12.40