Синагога у Видину, на северозападу земље, ускоро ће повратити свој некадашњи сјај, али у новој улози – културног центра. Почели су радови на санацији и рестаурацији молитвеног дома који је већ деценијама препуштен немару и пропадању. Локална самоуправа успела је да преко оперативног програма „Региони у развоју“ обезбеди бесповратно финансирање и кредит из Фонда за урбани развој у износу од око 5 млн евра. Некада су синагогу звали „бели лабуд Дунава“ пошто се та величанствена зграда поред реке још издалека могла видети.
Молитвени дом у Видину представља тробродну базилику с једном апсидом, припратом, галеријама и четири куле. Ради се о солидној грађевини која је неизоставан део историје града. Синагога је друга по величини зграда дуж тока Дунава, иза оне у Будимпешти, и друга у земљи, прва је Софијска синагога. Градња синагоге завршена је за само годину дана (1894), а финансирана је прилозима грађана. Синагога је била активна више од 50 година, показују архивски подаци града Видина. „Након масовног исељавања Јевреја из Видина, после 1949. године је у граду остала мала јеврејска заједница. 50-их година минулог века је зграда уступљена општини Видин. Годинама је молитвени дом коришћен као складиште, а почетком 80-их година је донета одлука да зграда буде претворена у концертну дворану, због добре акустике,“ каже начелник архива у општини Видин Светлана Крстева за Радио Видин – БНР.
80-их година 20. века донета је одлука да се кровна конструкција синагоге замени, кров је скинут а у средини зграде освануо је грађевински кран. Међутим, 1986. године је понестало новца, грађевинари су напустили објекат, а нова метална конструкција крова је остављена у дворишту. Нису предузете никакве мере за обезбеђивање објекта. Радови на рестаурацији синагоге ће се завршити у октобру 2022. године када ће некадашњи молитвени дом преузети своју нову улогу.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Научници Националног хидро-метеоролошког завода су израдили сајт на којем корисници могу да виде прогнозу загађења ваздуха финим честицама. Квалитет ваздуха у Бугарској и даље представља значајан проблем за низ градова, углавном због прекорачења..
"Ако свако од нас, без обзира где се налази, одвоји 60 минута и поклони их Земљи, моћи ћемо да очувамо свој заједнички дом и да га наредним генерацијама оставимо више него диван" – кажу организатори највећег догађаја посвећеног очувању наше..
Дом је место где се као кроз лупу виде сви нерешени проблеми у нашем друштву. Тешко је говорити о раном развоју деце, ако деца спавају у истом кревету или живе у истој просторији са родитељима све док не постану тинејџери. Тешко је говорити о..
За 2/3 Бугара најважнији проблеми су незапосленост – 39% и трошкови живота – 26%, показали су резултати репрезентативног истраживања Евробарометра из..
Живимо у новом свету пуном изазова и нових неограничених могућности, али како се ми – Бугари – сналазимо на прагу тзв. „треће финансијске револуције“?..
Онлајн купци чине 53% (више од 2.800 000 људи) корисника интернета у Бугарској, док су 2018-2019. г. представљали трећину ове бројке. Пандемија..