Синагога у Видину, на северозападу земље, ускоро ће повратити свој некадашњи сјај, али у новој улози – културног центра. Почели су радови на санацији и рестаурацији молитвеног дома који је већ деценијама препуштен немару и пропадању. Локална самоуправа успела је да преко оперативног програма „Региони у развоју“ обезбеди бесповратно финансирање и кредит из Фонда за урбани развој у износу од око 5 млн евра. Некада су синагогу звали „бели лабуд Дунава“ пошто се та величанствена зграда поред реке још издалека могла видети.
Молитвени дом у Видину представља тробродну базилику с једном апсидом, припратом, галеријама и четири куле. Ради се о солидној грађевини која је неизоставан део историје града. Синагога је друга по величини зграда дуж тока Дунава, иза оне у Будимпешти, и друга у земљи, прва је Софијска синагога. Градња синагоге завршена је за само годину дана (1894), а финансирана је прилозима грађана. Синагога је била активна више од 50 година, показују архивски подаци града Видина. „Након масовног исељавања Јевреја из Видина, после 1949. године је у граду остала мала јеврејска заједница. 50-их година минулог века је зграда уступљена општини Видин. Годинама је молитвени дом коришћен као складиште, а почетком 80-их година је донета одлука да зграда буде претворена у концертну дворану, због добре акустике,“ каже начелник архива у општини Видин Светлана Крстева за Радио Видин – БНР.
80-их година 20. века донета је одлука да се кровна конструкција синагоге замени, кров је скинут а у средини зграде освануо је грађевински кран. Међутим, 1986. године је понестало новца, грађевинари су напустили објекат, а нова метална конструкција крова је остављена у дворишту. Нису предузете никакве мере за обезбеђивање објекта. Радови на рестаурацији синагоге ће се завршити у октобру 2022. године када ће некадашњи молитвени дом преузети своју нову улогу.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Након вишегодишњих спорова и неслагања, Европски парламент прошле недеље је усвојио Пакт о миграцијама и азилу којим се уводи обавезна солидарност између држава чланица у случају прилива миграната и једнак третман тражилаца азила на спољним..
Бугари су у Албанији признати као националну мањину 2017. године, међутим не располажемо званичним информацијама о њиховом броју пошто коначни подаци пописа становништва прошле године још нису објављени. Немало Албанаца који изражавају бугарску..
Колекционари из Бугарске и иностранства, као и аутори слика из природе и производа од минерала састају се на пролећној изложби минерала, драгог камења и фосила у Националном музеју "Земља и људи". Организатори јављају да је специјално за..
Након вишегодишњих спорова и неслагања, Европски парламент прошле недеље је усвојио Пакт о миграцијама и азилу којим се уводи обавезна солидарност..