Синагога у Видину, на северозападу земље, ускоро ће повратити свој некадашњи сјај, али у новој улози – културног центра. Почели су радови на санацији и рестаурацији молитвеног дома који је већ деценијама препуштен немару и пропадању. Локална самоуправа успела је да преко оперативног програма „Региони у развоју“ обезбеди бесповратно финансирање и кредит из Фонда за урбани развој у износу од око 5 млн евра. Некада су синагогу звали „бели лабуд Дунава“ пошто се та величанствена зграда поред реке још издалека могла видети.
Молитвени дом у Видину представља тробродну базилику с једном апсидом, припратом, галеријама и четири куле. Ради се о солидној грађевини која је неизоставан део историје града. Синагога је друга по величини зграда дуж тока Дунава, иза оне у Будимпешти, и друга у земљи, прва је Софијска синагога. Градња синагоге завршена је за само годину дана (1894), а финансирана је прилозима грађана. Синагога је била активна више од 50 година, показују архивски подаци града Видина. „Након масовног исељавања Јевреја из Видина, после 1949. године је у граду остала мала јеврејска заједница. 50-их година минулог века је зграда уступљена општини Видин. Годинама је молитвени дом коришћен као складиште, а почетком 80-их година је донета одлука да зграда буде претворена у концертну дворану, због добре акустике,“ каже начелник архива у општини Видин Светлана Крстева за Радио Видин – БНР.
80-их година 20. века донета је одлука да се кровна конструкција синагоге замени, кров је скинут а у средини зграде освануо је грађевински кран. Међутим, 1986. године је понестало новца, грађевинари су напустили објекат, а нова метална конструкција крова је остављена у дворишту. Нису предузете никакве мере за обезбеђивање објекта. Радови на рестаурацији синагоге ће се завршити у октобру 2022. године када ће некадашњи молитвени дом преузети своју нову улогу.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У динамичним временима у којима живимо, када границе између држава постепено нестају, могућности за своју реализацију људи траже на различитим странама света. Док Бугари одлазе у иностранство како би тамо окушали срећу, странци пак привучени предивном..
Председник Румен Радев потписао је указ о именовању новог састава прелазне владе, који је Димитар Главчев предложио. Такође, шеф државе је расписао изборе за ЕП и народне посланике за 9. јун 2024. године. Председник Румен Радев и потпредседница..
Красимир Караилијев је рођен у Словачкој, али је његова фамилија из Бугарске. Потомак је бугарских баштована чија се слава крајем 19. и у првој половини 20. века пронела Европом. И данас је живо сећање на њихове баштованске вештине...
Након вишегодишњих спорова и неслагања, Европски парламент прошле недеље је усвојио Пакт о миграцијама и азилу којим се уводи обавезна солидарност..