БНР је био и остао школа, музичка сцена и инспирација за композитора Димитра Николова. Он је један од ретких колега које можемо назвати доајеном Музичке редакције Радио Бугарске. Скоро четири деценије радио је као музички уредник и аутор емисија на БНР, компоновао је комаде који су постали део репертоара симфонијских оркестара и мешовитих хорова. Музика и радио су за Димитра Николова две узајамно повезане делатности које су му донеле поводе за понос, љубав, сусрете и пуно надахнућа. „Мој случај је помало необичан. Читав радни стаж провео сам на једном месту – Радио Бугарској,“ каже Димитар. По завршетку Музичке академије „Проф. Панчо Владигеров“ 1971. године јавио се на конкурс за музичког уредника. Постао је део музичке породице БНР где је остао све до одласка у пензију 2009. године. 

„Упркос томе што су ми током година многи нудили бољи посао, две ствари – изузетно талентовани и интелигентни људи с којима сам имао прилику да радим и приступ огромној количини музике свих жанрова из Бугарске и света, биле су главни разлог да не одем с радија. Ја сам композитор и то ме је занимало. Пуно ствари сам научио у ходу. Имао сам око 25 година, а колеге, које су биле 20-30 година старије од мене, училе су ме како да радим монтажу, у студију.“

Према Димитру, радио се пуно променио у односу на времена када је он радио на њему. „Музика и културне емисије биле су спона између различитих садржаја и програма који су били драгоцени и занимљиви,“ каже Димитар Николов и додаје:

„Радио Бугарска је фактички био програм који је најважније информације о Бугарској, које су остали програми емитовали током 24 часа, успевао да пружи у једној емисији у трајању од 1-3 сата, и све то на бугарском, француском, енглеском или неком од других страних језика на којима је емитовао радио. Ово је подоста тежак новинарски задатак, али су се колеге одлично сналазиле.“

Димитар Николов више воли велике музичке облике које, по њему, личе на новеле у књижевности. Они су плод велике концентрације, труда и бесаних ноћи:

„Надахнуће је само зрнце, идеја коју ћеш развити кроз стечено искуство и дисциплину. Али у Бугарској професије композитора нема.“

Стваралачки портрет Димитра Николова не би био потпун ако не споменемо његову сапутницу – на радију и у животу, Борјану Желеву. Она је новинар који поседује снажну стваралачку енергију и фин смисао за мелодију речи, а Радио Бугарска је била станица и на њеном професионалном путу пошто је 2000. године била сарадник у Бугарској редакцији:

„Атмосфера је била присна, колеге су биле наклоњене једне другима. Продукција радија се свима допадала. Причала сам са људима из иностранства који су нас у то време активно пратили. Одзив и реакције су били одлични. О Радио Бугарској имам само речи хвале, одликовао се изузетном колегијалношћу, професионализмом и добрим резултатима,“ рекла је Борјана Желева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: лична архива