Катастрофалне поплаве које су погодиле Немачку и друге европске земље најсвежији су пример разарајућих последица глобалног загревања и климатских промена.
Један од начина да се нађе решење за тај проблем је прелазак на гориво са малом или нултом емисијом угљен-диоксида. Такав преносилац енергије је водоник који је међу обећавајућим алтернативама када је у питању складиштење енергије.
Управо у том правцу научници с Института за електрохемију и енергетске системе Бугарске академије наука разрађују нове методе за производњу водоника уз помоћ којих се може спречити климатске промене. Руководилац пројекта је млада научница др Елица Петкучева, финалиста програма „Најбоље младе личности Бугарске 2020.“ Према њој, слична иновација може у знатној мери допринети смањењу укупне производње енергије из фосилног горива. Главни циљ научника је оптимизација састава и структуре катализатора, који се користе за производњу водоника, кроз повећање енергетске ефикасности и смањење цене добијених електрода. „Верујемо у успех пројекта и велики допринос који може да има,“ рекла је др Петкучева.
Данас, 5. априла, уочи Успења Светог Методија Словенобугарског, открива се први бугарски споменик Светој браћи Ћирилу и Методију у Краљевини Шпанији. Он је постављен на посебном месту – у парковској зони града Малаге. Повод за подизање..
Он је само мачак, али је његова судбина уздрмала друштвене мреже. Појавио се пре око 10 месеци у Народној библиотеци „Иван Вазов“ у Пловдиву. И пошто је у живот запослених и читалаца ушао на Ђурђевдан, назвали су га Гого. Библиотекари, чија је срца одмах..
Министар културе Крстјо Крстев послао је помоћнику генералног директора за културу и директору Унесковог центра за светску баштину Ернесту Отонеу кандидатуру којом би се делатност бугарског Центра за подводну археологију проширила на категорију 2 Центра..
Реци ми шта имаш на столу да ти кажем шта славиш. Овако би се на шаљив начин могао описати празнични календар код Бугара од давнина до данас. И заиста,..
Народно собрање усвојило је Националну здравствену стратегију до 2030. године. Документом су дефинисана три главна циља: одрживо унапређење здравља и..