Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Када засвира „100 каба гајди“ време као да стаје

Јединствени бугарски састав слави 60 година сценског рада

Фотографија: 100kabagaidi.com

Пре 60 година родила се једна легенда. У планини Родопе огласила се дивна музика… музика која се до тада није чула. Она је публику Првог националног фолклорног сабора у Рожену дигла на ноге, а новоформирани оркестар „100 каба гајди“ је након свог наступа проглашен „Чудом Родопа“. Догодило се то 1961. године. Формација 100 гајдаша из града Смољана које је окупио диригент Апостол Кисјов (1924-2007) осваја публику не само код нас, већ и у свету.


И дан данас када засвира „100 каба гајди“, време као да стаје. Можда не само због дивног извођења оркестра, него и због чињенице да су гајде један од најпрепознатљивијих инструмената у нашем фолклору. А каба гајде су симбол Родопа. Од свих других гајди оне се разликују по томе што је њихов звук нижи – бас звук.  


Већ 6 деценија оркестар „100 каба гајди“ осваја прва места на Међународним фолклорним такмичењима. Није случајно што му је дато место у Националном систему „Бугарска – живо људско благо“.  

У нашим данима 100 гајдаша одржава пробе у читалишту „Орфејеве шуме – 1870“ у Смољану. Завод за патенте му је издао Потврду о заштитном знаку. 

Стари и млади у Родопима чувају вишевековну традицију „гајдања.“ Велику улогу у подстицању љубави деце према гајдама одиграо је руководилац основаног далеке 1956. године дечјег гајдашког оркестра из града Девина Емил Чолаков, који захваљујући својој посвећености наставља да међу младима у Девину промовише старе каба гајде.

Аутор: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: 100kabagaidi.com




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15