Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Иван Вазов – савременик бугарске слободе, Уједињења и Независности Бугарске

Фотографија: archives.government.bg

Пре једног века, 22. септембра 1921. године, преминуо је истакнути бугарски књижевник и друштвени посленик Иван Вазов, који нам је завештао неке од најлепших речи посвећених Бугарској. Његову искрену љубав према домовини откривамо у његовим приповеткама, путописима, романима, позоришним комадима, песмама. Генерације Бугара одрасле су уз његове песме, а једна од првих које научимо напамет и памтимо цео живот је „Ја сам Бугарче“:

„Ја сам Бугарче и волим

наше планине зелене,

звати себе Бугарином

прва радост је за мене.“


У свом стваралаштву Вазов обрађује знатан део тема које су у фокусу друштва у другој половини XIX и почетком XX века. Оно може да послужи као својеврстан летопис херојских бугарских победа у име великог националног циља – ослобођења и уједињења Бугарске после петовековное османске владавине. Проглашење независности Бугарске 1908. године је једини догађај из тог периода о којем, према расположивим подацима, Вазов није ништа написао.

„Реч је заиста о важном догађају, али не би требало да књижевна дела Вазова прихватамо буквално – објашњава Атанас Капралов, директор Националног музеја књижевности. – За свог живота, који је трајао 71 годину, народни песник је преживео 5 ратова. Његово стваралаштво прожето је духом слободе и независности, којима Бугарска тежи. И није случајно управо Вазов назван патријархом бугарске књижевности“.


Његова бројна књижевна дела подстичу низ генерација Бугара, рођених у иностранству, да упознају и заволе Бугарску. Она су и својеврсна визиткарта наше земље у свету.

Сведочанства о томе откривамо у Музеј-кући патријарха бугарске књижевности у Софији:


„Она је веома посећена – долазе како Бугари, тако и странци – прича Капралов. – Обично странци слабо познају књижевника Ивана Вазова. Од кустоса они желе да им исприча какав је он био човек, јер су ипак сазнали да је тај наш књижевник у неку руку оличење бугарске душе. Упознајући Ивана Вазова они сазнају више и о савременим Бугарима. Занимљиво је што након посете Музеј-кући многи од њих траже његова дела – најчешће роман „Под јармом“.“


Постоји и занимљива чињеница везана за тај историјски Вазовљев роман који заузима достојно место у пантеону бугарске књижевне класике. Године 1894. он је прво издат у преводу на енглески језик.


Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: archives.government.bg, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Додељене позоришне награде „Икар“

На Светски дан позоришта, 27. марта, на свечаности у Народном позоришту „Иван Вазов“, по 50. пут су додељене награде за сценску уметност „Икар“.  „Хаг“ је проглашен за најбољу позоришну представу.  Сатира украјинске драматуршкиње Саше Денисове,..

објављено 28.3.24. 08.55

На Светски дан позоришта биће додељене награде ИКАР

На Светски дан позоришта, 27. марта, у Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији у вечерњим часовима ће бити уприличена свечана церемонија током које ће 50. јубиларни пут бити уручене националне награде за сценске уметности ИКАР.  Уметницима ће бити..

објављено 27.3.24. 07.10

Деница Тодорова након 20 година у Белгији своје цртеже излаже у родном Пловдиву

Изложба Денице Тодорове, бугарске сликарке која већ 20 година живи и ради у иностранству и иза себе има бројне самосталне изложбе широм Белгије и Европе, а својом уметношћу нас као универзалним језиком приближава једне другима, пре неколико дана..

објављено 26.3.24. 13.15