Пре једног века, 22. септембра 1921. године, преминуо је истакнути бугарски књижевник и друштвени посленик Иван Вазов, који нам је завештао неке од најлепших речи посвећених Бугарској. Његову искрену љубав према домовини откривамо у његовим приповеткама, путописима, романима, позоришним комадима, песмама. Генерације Бугара одрасле су уз његове песме, а једна од првих које научимо напамет и памтимо цео живот је „Ја сам Бугарче“:
„Ја сам Бугарче и волим
наше планине зелене,
звати себе Бугарином
прва радост је за мене.“
У свом стваралаштву Вазов обрађује знатан део тема које су у фокусу друштва у другој половини XIX и почетком XX века. Оно може да послужи као својеврстан летопис херојских бугарских победа у име великог националног циља – ослобођења и уједињења Бугарске после петовековное османске владавине. Проглашење независности Бугарске 1908. године је једини догађај из тог периода о којем, према расположивим подацима, Вазов није ништа написао.
„Реч је заиста о важном догађају, али не би требало да књижевна дела Вазова прихватамо буквално – објашњава Атанас Капралов, директор Националног музеја књижевности. – За свог живота, који је трајао 71 годину, народни песник је преживео 5 ратова. Његово стваралаштво прожето је духом слободе и независности, којима Бугарска тежи. И није случајно управо Вазов назван патријархом бугарске књижевности“.
Његова бројна књижевна дела подстичу низ генерација Бугара, рођених у иностранству, да упознају и заволе Бугарску. Она су и својеврсна визиткарта наше земље у свету.
Сведочанства о томе откривамо у Музеј-кући патријарха бугарске књижевности у Софији:
„Она је веома посећена – долазе како Бугари, тако и странци – прича Капралов. – Обично странци слабо познају књижевника Ивана Вазова. Од кустоса они желе да им исприча какав је он био човек, јер су ипак сазнали да је тај наш књижевник у неку руку оличење бугарске душе. Упознајући Ивана Вазова они сазнају више и о савременим Бугарима. Занимљиво је што након посете Музеј-кући многи од њих траже његова дела – најчешће роман „Под јармом“.“
Постоји и занимљива чињеница везана за тај историјски Вазовљев роман који заузима достојно место у пантеону бугарске књижевне класике. Године 1894. он је прво издат у преводу на енглески језик.
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: archives.government.bg, БГНЕС
Бугарски културни институт у Паризу „заблистао“ је у бојама традиционалних бугарских ћилима. Аутентични ћилими из 19. и 20. века по први пут су представљени на изложби отвореној у француској престоници. Колоритна експозиција у галерији Бугарског..
Божана Славкова победила је на највећем међународном такмичењу у писању поезије „Mili Dueli“, као први бугарски аутор који је освојио главну награду. Девето издање такмичења окупило је 711 аутора из 104 земље, а у финалних 50 ушло је троје Бугара. Млада..
Бугарски сликар Дијан Костов „трансформише“ највећу базилику у Бриселу кроз изложбу инсталацију „Раскршће – цена избора“, преноси БТА. 17-метарска платна на којима су приказане сцене из живота Исуса Христа и Пресвете Богородице красиће фасаду Базилике..
Бугарски културни институт у Паризу „заблистао“ је у бојама традиционалних бугарских ћилима. Аутентични ћилими из 19. и 20. века по први пут су..