На десној обали Беле реке, 19 км јужно од Ивајловграда, надомак бугарско-грчке границе, налази се село Мандрица. Према легенди, село у источним Родопима основала су 1636. године тројица браће Албанаца који су се бавили млекарством. Они су снабдевали турску војску месом и млеком на путу према Једрену. У знак захвалности турски паша им је дао право да бирају место где ће да се населе. Након што су се настанили у Мандрици, браћа су изградила млекару (на буг. мандра) и почела да продају своје производе у суседним селима. Отуда долази и име села. Мештани су почели да се баве свиларством и да саде плантаже дуда.
Претпоставља се да се већина албанског живља овде преселила касније – негде крајем 18. века. Ово је једино албанско село у нашој земљи у којем се и данас чува архаичан дијалект албанског језика.
Нажалост, Мандрицу је затекла судбина већине бугарских села. Само током летњих месеци у село долазе туристи знатижељни да се упознају са његовом прошлошћу и традицијама. У Мандрици се и данас могу видети старе троспратнице од ћерпича са плафонима украшеним резбаријом, балконима од кованог гвожђа и колонадама.
Више о овом селу можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина. У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете..
Сваке прве недеље септембра у Бугарској обележавамо празник пруге уског колосека "Септември – Добриниште“ која представља јединствену туристичку знаменитост. Иницијатори су чланови Удружења грађана „За пругу уског колосека“ и његов председник..
Бугарска обележава 145 година од битке код Шипке – херојских шестодневних борби у којима су бугарски борци доказали да се слобода не добија на дар, него се за њу бориш и жртвујеш. Средином августа 1877. године се на старопланинском врху..