Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Верници славе Андријевдан

Андријевданом почињу зимски празници

Фотографија: pravoslavieto.com

30. новембра Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог апостола Андреја Првозваног. Пошто је овај дан један од празника на граници јесени и зиме, Андријевдан, према многима, припада божићно-новогодишњем празничном циклусу. Бројни ритуали и обичаји који га прате изводе се и дан-данас. Чак и најмлађи знају да од Андријевдана ноћ постаје краћа, а дан дужи за једно зрно проса.

Празник који православни хришћани у Бугарској обележавају 30. новембра посвећен је Светом Андреју, првом Христовом апостолу због чега су га звали „Првозвани.“ Према предању, Андреј је био брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља. Андреј је био међу људима којима је Јован рекао: „Ево Јагањца Божијег који односи грехе света.“ Андреј и Петар су били рибари које је Исус једног дана срео на обали Галилејског језера и рекао им је: „Пођите за мном и учинићу вас ловцима људи.“ И браћа су кренула, постала су његови ученици и сведоци Његових чуда, смрти и васкрснућа. Можда зато што је био рибар, код нас се, посебно у јужном делу Црноморја, Свети Андреј поштује исто као и Свети Никола као заштитник рибара и пловидбе. 


Постоји и предање да је Свети Андреј отац Светог Николе. У народним песмама и веровањима, Свети Андреј је господар морских олуја и медведа. Веровало се да овај светац кроти медведе као псе и да светом путује јашући на овој звери. 


Према легенди, једног дана свети Андреј запреже у плуг вола и поче да оре своју њиву кад из оближње шуме искочи медвед и поједе вола. Свети Андреј се наљути, ухвати звер и запреже њу уместо вола, па доврши орање. Након тога је узјахао медведа и вратио се у село. Друга легенда казује да је свети Андреј био испосник који је живео у шуми. За време испосништва је припитомио мечку. Након дугог поста требало је да оде у манастир да би узео свето причешће. Манастир је био далеко, па је светац јашући на медведу стигао у свету обитељ.

На Андријевдан младе невесте не раде ништа како би ускоро затруднеле и добиле дете. Уочи празника су жене кувале кукуруз, јечам, пшеницу, пасуљ и сочиво за празничну трпезу. 


У неким местима су у оџак бацали скувана зрна уз речи: „Ево ти медо, кувани кукуруз, немој појести сурови, ни стоку, ни људе!“ Према сујеверју, ове басме чувају људе и летину од опасне звери, а још привлаче и плодност. Вариво се такође дели комшијама и родбини уз жељу: “Као што се зрна наливају, нек се налива све што је засејано на њиви и у башти!“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографие: pravoslavieto.com, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45

Зимски маскенбал у Трну

У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..

објављено 3.2.24. 06.45