Одвајкада у Бугарској дочекујемо 1. јануар уз жеље сурвакара који и данас обилазе куће у првим сатима првог дана нове године:
„Сурва, весела година!
Велико класје на њиви,
црвена јабука у башти,
жути клип кукуруза на стаблу,
велики грозд на лози…“
И још:
„Сурва, весела година!
Живи и здрави били,
догодине, догодине и заувек!“
У обичају Сурвакање учествују дечаци између 4 и 12 година старости. Обилазе куће и лепо украшеном дреновом гранчицом – сурвачком, тапшу укућане по леђима уз жеље за здравље, берићет и благостање. Домаћини им дају воће, кравајче, орахе и ситан новац.
Ево још једне сурвакарске песме у којој се такође пева: „Сурва, весела година!“. Музику је написао Тодор Бакалов. Пева Андон Даскалов.
„Сурвакари“ је наслов песме коју изводе сестре Ива и Ева Валентинове. Оне су и водитељке фолклорних програма БНР. У њиховој ауторској песми пева се о обичају Сурва који се у њиховом родном крају изводио 13. јануара, као и о савременим димензијама фолклорних традиција. У песми има пуно оптимизма и весеља.
После лепих жеља сурвакара и Радио Бугарска вам жели све најбоље у новој 2022. години! Да вам она буде мирна, срећна и плодна!
Превела: Албена Џерманова
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Потпуно облачно са кишом
Облачно
Претежно облачно