Занимљив детаљ из историје Пловдива чува централна зграда Универзитета „Паисије Хиландарски“ под чијим кровом је у 19. веку била једна од најугледнијих образовних установа – Француски мушки колеџ „Свети Августин.“
Француски колеџ „Свети Августин“ су 3. јануара 1884. године основали свештеници Реда асумпциониста у Пловдиву. Ред је уз благослов папе Пија IX обављао просветитељску мисију у источном делу Старог континента који је у то време био у саставу Османског царства. Године 1863. је у Пловдиву своја врата отворила католичка школа „Свети Андрије“ у којој су предавали асумпционисти.
Многа истакнута имена бугарске уметности и успешни пословни људи завршили су тај колеџ. Међу њима су сликар Цанко Лавренов, чувени капелмајстор Георги Шагунов и друштвени посленик Петар Увалијев. Колеџ је затворен 1948. године.
Колеџ „Свети Августин“ је полазна тачка пешачке туре „Бонжур, мон амур Пловдив“ водича Екатерине Терзијеве, која има за циљ да госте и становнике града упозна са историјом, културом, архитектуром и традицијама француске заједнице у Пловдиву – од њеног доласка у нашу земљу пре два века до данас.
Пратећи француску нит у Пловдиву учесници туре имаће прилику да посете дом вицеконзула Шарла Шампоазоа који је 1858. године спасао град од спаљивања. Шампоазо је 1962. године, због свог интересовања за археологију, учествовао у археолошким истраживањима на грчком острву Самотраки где је приликом ископавања открио статуу богиње Нике и послао ју је у Француску. Статуа је предата Музеју Лувр, где је и данас изложена.
Свој печат у културној историји Пловдива оставио је и француски песник, писац и путешественик Алфонс де Ламартин који је у 19. веку посетио Пловдив, одсео је у кући у Старом граду. Данас на самом врху Џамбаз брежуљка успомену на Ламартина чува кућа названа по њему. Кућа је због рестаурације затворена за посетиоце.
Припремила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Од 11. до 13. априла у Софији ће се одржати традиционална међународна научна конференција историчара уметности "Уметност и историја", модул „Стара уметност.“ Циљ форума који се одржава у организацији Института за студије уметности Бугарске академије..
Скоро 11% становништва Бугарске или око 639.000 људи изјаснило се као муслимани, показали су подаци последњег пописа становништва из 2021. године, при чему је 508.378 становника турског порекла. Већина муслимана живи у североисточној Бугарској и..
Дана 3. априла 1860. године током свечане Васкршње литургије у бугарском храму Светог Стефана у Цариграду митрополит Иларион Макариополски није поменуо име васељенског патријарха. Уместо имена патријарха Кирила VII изговорено је име султана Абдула..
"Човек не зна пут до Неба, али га коњ зна", гласи изрека Трачана. Стога су трачке владаре обавезно испраћали у загробни живот заједно са њиховим..