Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Томе Блажески из Охрида: Сањам да нас укључе у Устав Републике Северне Македоније

Охрид
Фотографија: Pixabay

„Веома је тешко бити Бугарин у Северној Македонији“, рекао је Томе Блажески, председник најмлађег удружења македонских грађана који изражавају бугарску самосвест „Цар Борис III“ у Охриду. С обзиром на нову динамику у односима између Бугарске и Северне Македоније разговарамо са њим о надама и реалностима живота Бугара у нама суседној југозападној земљи.

„Тешко је време, али надамо се да ће се ствари средити. Као млада земља морамо бити блиски са Бугарском и да тако радимо, ако желимо да ствари крену набоље“, каже Томе, македонски држављанин са бугарским пасошем, и додаје:


„Одлучили смо да оснујемо наше удружење које би ујединило Бугаре у Охриду и другим градовима Републике Северне Македоније. И молимо бугарске политичаре да учине све што је у њиховој моћи, да будемо укључени у Устав Републике Северне Македоније.

По његовим речима, у Охриду око 10 хиљада људи има бугарско држављанство, „али много више је оних који се тако осећају“. Шта за њих значи укључивање у Устав Републике Северне Македоније?

„Мислим, да ћемо имати више права, јер сада често пута осећамо да смо дискриминирани више од осталих људи. Говоре нам да смо бугарски плаћеници, а ми смо само људи који имају своју самосвест – каже Блажески. – За нас је све сложено. Припадници других нација, које су укључене у Устав, много лакше могу да нађу посао, да се упишу у школу, на факултет итд. Док ми, бугарски држављани, смо тамо аутохтоно становништво.“


Бугарска инсистира на окончању говора мржње и напада на бугарско културно-историјско наслеђе у тој нама суседној држави. Да ли се запажа напредак у том правцу и како тај говор мржње утиче на живот македонских држављана који изражавају бугарску самосвест?

„Као што рекох, постоји притисак - не можеш бити слободан грађанин. Пре него што смо основали удружење, организовали смо једну групу становника Охрида који изражавају бугарску самосвест и других Македонаца и поставили смо спомен-плочу војводи Томи Давидову, који био у бугарској војсци и имао високи чин. На спомен-плочи не пише ништа бугарско, већ само „Нисам из Македоније, али бих живот свој дао за њену слободу“. Све је било написано на македонском. У једној недељи спомен-плоча је била поломљена. Није било никакве провокације, није било бугарских застава – ништа! А Тома Давидов је био војвода тог региона, обучавао је војводе, међутим, штета је што људи не знају о њему. Тамо постоји једна македонска и једна „бугарашка“, како је зову, историја. И то је то.“


Да ли сте оптимиста да ће се све средити? Сада сте у Софији, разговарали сте са бугарским политичарима, са јавним радницима.

„Да, ствари се морају поправити с обе стране, али пре свега с македонске стране – да се призна историја и да људи знају ко смо ми и какви смо. Само тако се може изградити добросуседство и може се ићи напред .“

Томе признаје да је мали део друштва у Северној Македонији против Бугара - „не више од 10-20 одсто македонских патриота од целокупног становништва. Остали људи су добри према нама, живимо заједно“.


А на питање: „О чему сањају Бугари у Северној Македонији?“ он одговара:

„Сањају да будемо уписани у Устав.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15