Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кољиво - неизоставан део црквених обреда

Фотографија: bogonosci.bg

У православној традицији се кувано жито, које се као обредно јело припрема за парастос покојницима, зове кољиво. Поред Задушница, кољиво се припрема и када се у храмовима на поклоњење верницима излаже чудотворна икона. Жито се, по правилу, кува у суботу када се помињу покојници, осим ако се тај дан не подудара са Господским празником, када не смемо помињати упокојене. 

Традиција припреме празничног кољива почела је на Светој Гори где је спремање и благосиљање жита релативно честа богослужбена пракса. Временом се та пракса проширила и на светиње ван Свете Горе, а последњих година кувано жито је неизоставан део црквених обреда.

„Светогорску традицију приношења жита у славу Божје мајке и част светитеља пренела сам овде пре четири године,“ каже Невена Спасова, црквени помоћник при Софијској митрополији. „За то време сам и другим људима показала како се припрема кољиво. Жито је симбол вечног живота и Васкрсења Христовог јер посејана жрна пшенице доносе нови живот.“

Кољиво се припрема само у славу Пресвете Богородице и светаца, а светогорски монаси поред кољива у част свеца спремају и тањир куваног жита у част путника. Приликом освештања кољива се, по правилу, помињу игумани манастира у последњих 100 година, као и свештеномонаси и монаси који су у њему служили у последњих 30 година.

Кољиво се традиционално припрема од уситњене пшенице којој се додају суво грожђе, ораси, бадеми, печени лешници, сусам, нар, цимет и каранфилић. Скувано жито се распореди преко специјалне тацне, одозго се поспе шећером и украшава. Али „цртање“ лика неког свеца или Божје мајке житом захтева велико мајсторство и умеће:

„Понекад то траје два и више дана. Припрема је подугачак процес јер мораш да набавиш различите боје, воће – суво и коштуњаво, и направиш смесу. А сам чин украшавања и стварања лика обично одузима неколико сати.“

Монаси се у манастирима приликом припреме кољива руководе типиком. Ликови светитеља приказани су у складу са православним традицијама. У жељи да испоштују канон, зографи су у поствизантијском периоду разрадили специјалан систем налик матрици. 

„Ако си добио благослов да сликаш, у манастирима можеш то да радиш по послушању. Ја сам благослов добила на Светој Гори, од покојног Епифанија. Био је главни кувар који се бринуо за све светогорске манастире. Није лако, али када човек жели да нешто уради, Бог му помаже,“ рекла је на крају нашег разговора Невена Спасова.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15