Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кољиво - неизоставан део црквених обреда

Фотографија: bogonosci.bg

У православној традицији се кувано жито, које се као обредно јело припрема за парастос покојницима, зове кољиво. Поред Задушница, кољиво се припрема и када се у храмовима на поклоњење верницима излаже чудотворна икона. Жито се, по правилу, кува у суботу када се помињу покојници, осим ако се тај дан не подудара са Господским празником, када не смемо помињати упокојене. 

Традиција припреме празничног кољива почела је на Светој Гори где је спремање и благосиљање жита релативно честа богослужбена пракса. Временом се та пракса проширила и на светиње ван Свете Горе, а последњих година кувано жито је неизоставан део црквених обреда.

„Светогорску традицију приношења жита у славу Божје мајке и част светитеља пренела сам овде пре четири године,“ каже Невена Спасова, црквени помоћник при Софијској митрополији. „За то време сам и другим људима показала како се припрема кољиво. Жито је симбол вечног живота и Васкрсења Христовог јер посејана жрна пшенице доносе нови живот.“

Кољиво се припрема само у славу Пресвете Богородице и светаца, а светогорски монаси поред кољива у част свеца спремају и тањир куваног жита у част путника. Приликом освештања кољива се, по правилу, помињу игумани манастира у последњих 100 година, као и свештеномонаси и монаси који су у њему служили у последњих 30 година.

Кољиво се традиционално припрема од уситњене пшенице којој се додају суво грожђе, ораси, бадеми, печени лешници, сусам, нар, цимет и каранфилић. Скувано жито се распореди преко специјалне тацне, одозго се поспе шећером и украшава. Али „цртање“ лика неког свеца или Божје мајке житом захтева велико мајсторство и умеће:

„Понекад то траје два и више дана. Припрема је подугачак процес јер мораш да набавиш различите боје, воће – суво и коштуњаво, и направиш смесу. А сам чин украшавања и стварања лика обично одузима неколико сати.“

Монаси се у манастирима приликом припреме кољива руководе типиком. Ликови светитеља приказани су у складу са православним традицијама. У жељи да испоштују канон, зографи су у поствизантијском периоду разрадили специјалан систем налик матрици. 

„Ако си добио благослов да сликаш, у манастирима можеш то да радиш по послушању. Ја сам благослов добила на Светој Гори, од покојног Епифанија. Био је главни кувар који се бринуо за све светогорске манастире. Није лако, али када човек жели да нешто уради, Бог му помаже,“ рекла је на крају нашег разговора Невена Спасова.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30

„Странџанска гајденица“ по други пут у селу Кости

Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..

објављено 7.10.23. 09.00

Популарна песма „Изашао хајдук Дељу“ у извођењу Надежде Хвојневе

На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..

објављено 22.9.23. 10.15