Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Чувари традиција

Марија Малчева и богатство велинградских јаја шараних воском

7
Марија Малчева

Историјски музеј Велинграда поседује у Бугарској највећу колекцију и изложбу шараних јаја воском. Велику заслугу за очување ове традиције има Марија Малчева, која је не само сачувала, већ и пронашла и спасила од заборава узорке шара на ускршњим јајима од пре 70 и више година.

Сликарка је рођена 21. новембра 1899. године у селу Лаџене, које је данас стамбено насеље Велинграда. Средњу школу завршила је у локалној гимназији, а затим се уписала на Академију уметности у Софији. У престоници је упознала познате бугарске уметнике и интелектуалце,  учествовала је у оснивању Друштва нових сликара, које је касније преименовано у Савез бугарских сликара. Преминула је у Софији 16. маја 1986. године, оставивши иза себе невероватно богатство цртежа јаја шараних воском, свадбених пешкира и чарапа.

Педесетих година прошлог века, у тешким временима, када комунистичка власт није толерисала верске празнике, Марија Малчева је обилазила старије жене у Велинграду и региону, како би пронашла што више узорака шара на јајима.  


„То што она ради није преседан у историји наше етнографије. Цртежи тог типа чувају се још с почетка 20. века. Велика заслуга Марије Малчеве је у томе што је она веома тачно нацртала шаре са некадашњих ускршњих јаја. Успела је да сачува шаре које су биле типичне за подручје Каменице, Лаџена и Ракитова“ – подвлачи главни кустос Историјског музеја Велинграда  Георги Куманов.


У Музеју се чува 58 табли са 107 цртежа фарбаних јаја воском талентоване сликарке. Више од 200 узорака осликано је веома детаљно и изврсно, а јаје је приказано са свих страна. Типично веленградско јаје је црвено са белим орнаментима, ишарано специјалном писаљком или воском.


„Прва и неизоставна шара на јајима је крст. Затим се око њега исцртавају биљни орнаменти и розете – објашњава Георги Куманов. – Васкрс је повезан са Сунцем па се зато појављује и свастика која је обогаћена бројним орнаментима. Посебну пажњу привлаче стилизовани биљни орнаменти, као и лествице ка небу. На цртежима Марије Малчеве можемо видети и неке зооморфне фигуре, на пример, лептира као симбола људског духа или голуба.“  

Музеј поседује још једну изузетно вредну колекцију –  поклон од Марије Малчеве. Реч је о 65 узорака свадбених пешкира и 25 узорака шарених чарапа.


„За разлику од узорака ускршњих јаја, где је сликарка навела годину цртања, код пешкира се види година самих узорака, на пример – 1830, 1850. година. Дакле, реч је о веома старим узорцима а то нам пружа занимљиву слику о традиционалним пешкирима.“ – каже главни кустос Историјског музеја Велинграда  Георги Куманов.

Георги Куманов упознаје децу са уметношћу шарања јаја
Традиција велинградских шараних јаја воском је жива и данас, а цртежи Марије Малчеве представљају драгоцено сведочанство о нашој богатој традицији шарања ускршњих јаја. Неки од древних орнамената се и данас цртају на јајима.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Историјски музеј у Велинграду



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15