Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Чувари традиција

Марија Малчева и богатство велинградских јаја шараних воском

7
Марија Малчева

Историјски музеј Велинграда поседује у Бугарској највећу колекцију и изложбу шараних јаја воском. Велику заслугу за очување ове традиције има Марија Малчева, која је не само сачувала, већ и пронашла и спасила од заборава узорке шара на ускршњим јајима од пре 70 и више година.

Сликарка је рођена 21. новембра 1899. године у селу Лаџене, које је данас стамбено насеље Велинграда. Средњу школу завршила је у локалној гимназији, а затим се уписала на Академију уметности у Софији. У престоници је упознала познате бугарске уметнике и интелектуалце,  учествовала је у оснивању Друштва нових сликара, које је касније преименовано у Савез бугарских сликара. Преминула је у Софији 16. маја 1986. године, оставивши иза себе невероватно богатство цртежа јаја шараних воском, свадбених пешкира и чарапа.

Педесетих година прошлог века, у тешким временима, када комунистичка власт није толерисала верске празнике, Марија Малчева је обилазила старије жене у Велинграду и региону, како би пронашла што више узорака шара на јајима.  


„То што она ради није преседан у историји наше етнографије. Цртежи тог типа чувају се још с почетка 20. века. Велика заслуга Марије Малчеве је у томе што је она веома тачно нацртала шаре са некадашњих ускршњих јаја. Успела је да сачува шаре које су биле типичне за подручје Каменице, Лаџена и Ракитова“ – подвлачи главни кустос Историјског музеја Велинграда  Георги Куманов.


У Музеју се чува 58 табли са 107 цртежа фарбаних јаја воском талентоване сликарке. Више од 200 узорака осликано је веома детаљно и изврсно, а јаје је приказано са свих страна. Типично веленградско јаје је црвено са белим орнаментима, ишарано специјалном писаљком или воском.


„Прва и неизоставна шара на јајима је крст. Затим се око њега исцртавају биљни орнаменти и розете – објашњава Георги Куманов. – Васкрс је повезан са Сунцем па се зато појављује и свастика која је обогаћена бројним орнаментима. Посебну пажњу привлаче стилизовани биљни орнаменти, као и лествице ка небу. На цртежима Марије Малчеве можемо видети и неке зооморфне фигуре, на пример, лептира као симбола људског духа или голуба.“  

Музеј поседује још једну изузетно вредну колекцију –  поклон од Марије Малчеве. Реч је о 65 узорака свадбених пешкира и 25 узорака шарених чарапа.


„За разлику од узорака ускршњих јаја, где је сликарка навела годину цртања, код пешкира се види година самих узорака, на пример – 1830, 1850. година. Дакле, реч је о веома старим узорцима а то нам пружа занимљиву слику о традиционалним пешкирима.“ – каже главни кустос Историјског музеја Велинграда  Георги Куманов.

Георги Куманов упознаје децу са уметношћу шарања јаја
Традиција велинградских шараних јаја воском је жива и данас, а цртежи Марије Малчеве представљају драгоцено сведочанство о нашој богатој традицији шарања ускршњих јаја. Неки од древних орнамената се и данас цртају на јајима.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Историјски музеј у Велинграду



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30

„Странџанска гајденица“ по други пут у селу Кости

Село Кости је 7. октобра домаћин другог издања гајдашког надсвиравања „Странџанска гајденица*.“ Кости је село у општини Царево и једно је од ретких места у земљи где је обичај нестинарство (плес на жеравици) у свом изворном облику постојао све до средине..

објављено 7.10.23. 09.00

Популарна песма „Изашао хајдук Дељу“ у извођењу Надежде Хвојневе

На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..

објављено 22.9.23. 10.15