Подкаст на српском
Размер на шрифта
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

100 година од рођења народне певачице Влкане Стојанове

Влкана Стојанова
Фотографија: архива

13. јула навршава се 100 година од рођења Влкане Стојанове – једног од златних гласова Бугарске. Легендарна певачица је међу првим бугарским извођачима народних песама који су снимили грамофонске плоче. Влканин први сусрет с микрофоном догодио се када је имала само 13 година, певала је уз пратњу оркестра чувеног кларинетисте Рамадана Лолова. Касније је, као већ позната народна певачица, постала члан Ансамбла народних песама и игара "Филип Кутев" где је деценијама била једна од највољенијих солисткиња.

Влкана Стојанова и данас живи у срцима свих људи који су имали прилику да дођу у додир са њеним стваралаштвом.

Њен очаравајући глас никога не оставља равнодушним. Извођењем песама које карактерише сложена тракијска орнаментика, јасном дикцијом, природном поставком гласа и великим распоном вокала, она је била и остала јединствена појава у бугарској народној култури. Фолклористкиња Марија Кутева је својевремено о истакнутој певачици рекла: "Она не пева већ "испричава" песму. Лакоћа и чистоћа њеног извођења стварају утисак да јој је глас бескрајан."

А Влкана Стојанова је за живота рекла: "За песме на мом репертоару је потребна храброст." А на њему се нашло чак 350 песама из Тракијског краја.

Народна певачица је несебично пренела своје знање и искуство младим талентима у Школи фолклорне уметности "Филип Кутев" у Котелу и на Новом бугарском универзитету. Међу њеним ученицима су славна имена попут Бинке Добреве, Цветанке Варимезове, Десиславе Доневе, Марије Колеве, Стојана Варналијева и других. У знак сећања на певачице од 1995. године се у Стралџи организује национално такмичење под насловом "Са песмама Влкане Стојанове" захваљујући којем су откривени многи таленти. 2015. године је основана Фондација "Влкана Стојанова." Објављена је књига у коју су укључени текстови и нотне белешке најпопуларнијих Влканиних песама.




Више из ове категориjе

Музеј духовности у Широкој лаци отвара врата посетиоцима

Завршени су свеобухватни радови на конзервацији и рестаурацији Прве разредне школе у родопском селу Широка лака. Школа која је изграђена далеке 1888. године поново отвара своја врата, али овога пута као Музеј духовности. У музеју су изложени..

објављено 29.10.22. 11.55
Фотографиjа: Facebook/drujestvo.rodolubets

Фолклор Бесарапских Бугара инспирисао један од најзначајнијих радова акад. Николаја Кауфмана

Дан Бесарапских Бугара који обележавамо 29. октобра уједно је и повод да се подсетимо дела академика Николаја Кауфмана – једног од најистакнутијих бугарских фолклориста. Њему дугујемо јединствену збирку нотних записа песама и инструменталних..

објављено 29.10.22. 09.10

Срећан нам дан Светог Димитрија!

Бугарска православна црква и њени верници 26. октобра славе успомену на Светог Димитрија Солунског, празник који је у народу познат као Митровдан. Димитрије је рођен у Солуну у 3. веку н. е, где је постављен на место свог оца за војводу...

објављено 26.10.22. 05.05