Подкаст на српском
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

100 година од рођења народне певачице Влкане Стојанове

Влкана Стојанова
Фотографија: архива

13. јула навршава се 100 година од рођења Влкане Стојанове – једног од златних гласова Бугарске. Легендарна певачица је међу првим бугарским извођачима народних песама који су снимили грамофонске плоче. Влканин први сусрет с микрофоном догодио се када је имала само 13 година, певала је уз пратњу оркестра чувеног кларинетисте Рамадана Лолова. Касније је, као већ позната народна певачица, постала члан Ансамбла народних песама и игара "Филип Кутев" где је деценијама била једна од највољенијих солисткиња.

Влкана Стојанова и данас живи у срцима свих људи који су имали прилику да дођу у додир са њеним стваралаштвом.

Њен очаравајући глас никога не оставља равнодушним. Извођењем песама које карактерише сложена тракијска орнаментика, јасном дикцијом, природном поставком гласа и великим распоном вокала, она је била и остала јединствена појава у бугарској народној култури. Фолклористкиња Марија Кутева је својевремено о истакнутој певачици рекла: "Она не пева већ "испричава" песму. Лакоћа и чистоћа њеног извођења стварају утисак да јој је глас бескрајан."

А Влкана Стојанова је за живота рекла: "За песме на мом репертоару је потребна храброст." А на њему се нашло чак 350 песама из Тракијског краја.

Народна певачица је несебично пренела своје знање и искуство младим талентима у Школи фолклорне уметности "Филип Кутев" у Котелу и на Новом бугарском универзитету. Међу њеним ученицима су славна имена попут Бинке Добреве, Цветанке Варимезове, Десиславе Доневе, Марије Колеве, Стојана Варналијева и других. У знак сећања на певачице од 1995. године се у Стралџи организује национално такмичење под насловом "Са песмама Влкане Стојанове" захваљујући којем су откривени многи таленти. 2015. године је основана Фондација "Влкана Стојанова." Објављена је књига у коју су укључени текстови и нотне белешке најпопуларнијих Влканиних песама.




Више из ове категориjе

Чипровци домаћин традиционалног Фестивала ћилима

Преко 60 занатлија из целе земље учествоваће на Фестивалу чипровског ћилима у граду Чипровци, у подножју Старе планине, који се одржава од 29. априла до 1. маја, саопштио је градоначелник Пламен Петков. Међу њима су и мајстори-занатлије из суседне..

објављено 29.4.22. 08.15
Марија Малчева

Марија Малчева и богатство велинградских јаја шараних воском

Историјски музеј Велинграда поседује у Бугарској највећу колекцију и изложбу шараних јаја воском. Велику заслугу за очување ове традиције има Марија Малчева, која је не само сачувала, већ и пронашла и спасила од заборава узорке шара на ускршњим јајима..

објављено 23.4.22. 06.35

„Школа за лазарице“ – непоновљив доживљај у Музеју „Етар“

Девојке обучене у лепе ношње карактеристичне за Габрово и његову околину (средишњи део северне Бугарске), са венцима на главама и корпама пуним цвећа у рукама продефиловаће данас уличицама Етнографског музеја на отвореном „Етар.“ Оне су полазнице..

објављено 16.4.22. 06.05