Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Хроника балканских догађаја

Протести у Северној Македонији не јењавају


Масовни протести у Скопљу против прихватања француског предлога за решење спора између Бугарске и Северне Македоније и деблокаду преговора са ЕУ не јењавају. Кулминација демонстрација под вођством опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ и проруске формације "Левица" догодила се када је почела седница македонског парламента на којој се расправљало о француском предлогу. Македонским посланицима обратила се председница ЕК Урсула фон дер Лајен и позвала их да подрже ревидирани предлог Француске.

"Нема сумње да је македонски ваш језик и ми то потпуно поштујемо," поручила је Фон дер Лајенова. "Охрабрујем вас да искористите ову понуду како бисте постали део преговарачког процеса уместо да будете само посматрачи," рекла је председница ЕК и додала да боље понуде неће бити.

Док је она држала говор пред македонским посланицима, више хиљада људи протестовало је испред здања Собрања. Група демонстраната гађала је зграду парламента коцкама леда и јајима, пише slobodnaevropa.mk

Црна Гора поново пред политичком кризом


Ако влада нема већинску подршку у парламенту, све опције су на столу, рекао је премијер Црне Горе Дритан Абазовић, јавља Агенција МИНА. До раскола у владајућој коалицији дошло је након потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом у Београду. Руководство Демократске партије социјалиста председника Мила Ђукановића саопштило је да је потписивањем Темељног уговора прекршен коалициони уговор у том делу. Странка је такође навела да "остаје посвећена политичким процесима који воде земљу ка чланству у ЕУ."

Високи представник ЕУ за заједничку спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, који је 14. јула боравио у посети Подгорици, позвао је црногорске политичаре да наставе са реформама и не скрећу с пута ка чланству у ЕУ.

2023. Хрватска званично улази у еврозону


Одбор за економске и финансијске послове ЕУ усвојио је три коначна правна акта која су потребна како би Хрватска могла да уведе евро 1. јануара 2023. године, пренела је ХИНА. Придруживањем Хрватске број земаља чланица зоне порашће на 20. Еврозони последња је приступила Литванија у којој је заједничка европска валута уведена 2015. године.  ЕК, ЕП и земље чланице зоне евра већ су одобриле одлуку Загреба да пређе на евро. Подсетимо да су 2020. године Хрватска и Бугарска ушле у чекаоницу зоне евра, а Хрватска је члан ЕУ постала 2013. године. Стопа конверзије куне у евро по средњем курсу је 1,0 евра за 7,5345 куна. Курс је једнак оном по којем је куна пре две године укључена у Европски валутног механизма (ЕРМ II), преноси ХИНА.

Грчка и Кипар осудили Данску због коришћења бренда "фета" сир


Данска је дозволила својим произвођачима сира да наставе да извозе сир са заштићеном ознаком порекла "фета," утврдио је Европски суд правде, преноси Франс прес. Европском суду су се заједничком тужбом обратили Грчка и Кипар. ЕК је 2002. године, након 13-годишњег спора, одобрила Грчкој ексклузивно право на коришћење имена фета сира, али су ту одлуку Данска и Немачка оспориле код Европског суда правде. Одлуком Европског суда правде од 2005. године регулисано је да ово право користе само произвођачи са седиштем у Грчкој, одбацивши жалбу Данске и Немачке. Али Данска није испоштовала ту одлуку и наставила је да користи бренд "фета" код сирева намењених за извоз у треће земље, пресудио је суд са седиштем у Луксембургу. Ако се не испоштује одлука суда, ЕК која заступа подносиоце тужбе, може да затражи увођење новчаних санкција Данској, преноси БТА.

Саставио: Иво Иванов

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС, Reuters

Више из ове категориjе

ГЕРБ: Другог коалиционог уговора са НП-ДБ неће бити

Лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов саопштио је да после избора неће бити другог коалиционог уговора са „Настављамо промену – Демократска Бугарска” (НП-ДБ). Одговарајући на питање новинара о оптужбама НП-ДБ да је због ГЕРБ-а блокирана реформа правосуђа с..

објављено 24.4.24. 15.50
Димитар Главчев

Привремени премијер преузеће и функцију привременог министра спољних послова

Привремени премијер Димитар Главчев предложио је председнику Румену Радеву промену састава прелазне Владе, саопштила је Владина прес служба. Након што је обавио разговор са привременим премијером и саслушао његове предлоге, шеф бугарске државе Румен..

објављено 22.4.24. 11.55
Румен Радев

Румен Радев очекује да ће чути праве разлоге за предложене промене у Влади

Председник Румен Радев позвао је привременог премијера Димитра Главчева да се данас састану како би разговарали о предлозима председника Владе за смену двојице министара недељу дана након формирања кабинета. Димитар Главчев је предложио да..

објављено 19.4.24. 07.10