Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарски научници потврдили: Биљке могу да „разговарају” са нама и једна са другом

Фотографија: Ани Петрова

Биљке нису обичан украс наших домова и башти. Оне су живе, па чак и “паметне“ творевине природе. Осим што су лепе и радују очи и душу, оне могу да … "разговарају" једна са другом, чак могу да, иако на свој начин, комуницирају са људима. Како? Преко фреквенција виших од оних које чује људско уво. То доказује научно истраживање младе пољопривреднице Кристијане Опреве, које је она спровела заједно са Аграрним универзитетом у Пловдиву. Резултати у потпуности потврђују теорију о “паметним биљкама“ научника и из других земаља.

Бугарски истраживачи су успели да сниме ултразвучне сигнале преко којих биљке комуницирају. "Ми чујемо звук у распону од 1 Hz до 20.000 Hz, а оне комуницирају на фреквенцијма изнад 20.000 Hz", каже Кристијана Опрева у интервјуу регионалној радио-станици БНР у Варни. Научно истраживање је трајало око 9 месеци а било је усмерено на понашање 4 врсте биљака – мушкатле и еписције /од декоративних биљака/ и винове лозе и јабука (од пољопривредних биљака). Међутим, могуће је да је нека биљка љута на нас и не жели да комуницира са нама, као на пример мушкатла.

Еписција
"Кад протрљате лист мушкатле, осећа се специфичан мирис. Својим мирисом и растом она показује да је жива. У нашем истраживању смо утврдили да су ултразвучни сигнали које она испушта у широком распону – од 20.000 Hz до 110.000 Hz. Ако је не заливамо и не бринемо о њој, можда неће испуштати никакве сигнале и неће нам „говорити“. Еписција, пак, мења своју боју на додир. Она такође има широки распон звучних сигнала и ако не бринемо о њој, реагује попут мушкатле", наводи Кристијана.

Приликом истраживања пољопривредних биљака занимљиво је било то што је откинута гранчица винове лозе остављена неколико дана у води такође показивала знаке живота – испуштањем ултразвучних сигнала "јавила"је да осећа бол. Још један пример – ако су парадајз напале штеточине, он нам може о томе"јавити" како бисмо их уклонили, тврди Кристијана. Она сматра да би агрономима и људима који узгајају биљке било од велике користи ако постоји могућност да чују биљке.


„Ако их не узгајамо правилно, ако их не волимо и ако им не говоримо, оне реагују. Људи морају схватити да је потребно говорити, па чак и певатибиљкама. Јер биљке су попут нас, људикада нам се околина не допада и приморани смо да тражимо нову, као да нам недостаје стимуланс за живот. Једноставно, морамо наћи прави пут до биљака, јер су оне организми који ће нам помоћи да живимо, оне нам дају ваздух који удишемо“.

Следећа фаза научних истраживања бугарског научног тима биће фокусирана на понашање корова и на то како да их „одвратимо“ од живота на обрађеном пољопривредном земљишту да их не бисмо чупали и уништавали. У међувремену, Кристијана је успела и да поправи расположење групи зелене салате:


"Имам стаклену башту у којој узгајам зелену салату. Направила сам експеримент – почела сам да јој певам народне песме и приметила да јој та музика добро утиче. Она се осећа мирно и одлично успева. Музиком чак можемо да уплашимо неку штеточину", каже на крају Кристијана Опрева.

Извор: Интервју Ивана Барбова, БНР - Варна

Саставила: Венета Николова

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: БНР,  Pixabay, zeleno-bg





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Милен Митев и Кристина де Бројн

Уницеф и БНР удружили снаге за бољу будућност наше деце

Једна од најјачих страна радија је његова способност да прича приче. Бугарски национални радио (БНР) и Уницеф удружили су напоре како би причали о проблемима са којима се суочавају деца у Бугарској и тиме допринели њиховом решавању. У те сврхе су..

објављено 19.3.24. 10.05

Бело маче дочекује путнике на железничкој станици у Видину

Има један перон где се усамљене душе или пак они сломљеног срца осећају добродошли. Јер у моменту када изађу из воза, у сусрет им крене неко ко их срдачнo дочека, не тражећи при том чак ни да му упуте дуго скривани осмех. Довољно је да мало успоре да..

објављено 18.3.24. 11.35
Ахмет Бала

О родољубивом раду Ахмета Бале и бугарске заједнице у Албанији

Када кренете са севера, са планинских предела Горе и Голог Брда, и спустите се до најјугоисточније тачке Албаније – села Врбник, чућете бугарски говор. Нажалост, због недостатка школа и наставника, у неким од ових места људи нису успели да науче..

објављено 17.3.24. 10.35