Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Живи и здрави били, догодине, догодине и заувек!

Фотографија: архива

Одвајкада је дочек Нове године један од најважнијих тренутака у бугарској традицији. Ово није само смена једне календарске године другом већ граница која се мора прећи уз одговарајуће ритуале и обичаје. Они почињу последњег дана новембра, а трају све до краја јануара. Сматра се да је овај период везан за прелазак из таме у светло, из хаоса у поредак.

1. јануара Бугарска православна црква слави празник Обрезање Господње и празник посвећен Светом Василију Великом. У бугарској народној традицији први дан Нове године је познат под именима Васил, Васиљевдан, Сурва, Сурваки. Имендан славе Васил, Василка, Василена, Веселин, Веселина, Василија… Као и на Бадње вече био је обичај да се 31. децембра, уочи Васиљевдана, трпеза прекади тамјаном. Али за разлику од  Игњатијевдана и Бадње вечери, када се служе само посна јела, за Нову годину се справљају и служе мрсна јела. Некада су, по традицији, на сто стављали печену свињску главу или пиктије. Верује се да трпеза треба да буде што богатија да би нова година била родна и пуна изобиља. 

Неизоставни део трпезе Бугара је новогодишњa гибаница у коју се стављају знамења за разне врсте делатности и послова, па се по знамењу које некоме припадне суди какве ће среће бити или у чему ће имати успеха. Домаћице су најчешће у новогодишњу гибаницу стављале дренове гранчице са различитим бројем пупољака, а одређени број дренових пупољака имао је своју симболику – на пример био је знамење здравља, среће, благостања, успеха, плодности итд.


На Васиљевдан се изводио и тзв. обичај „ладување“ – девојке, стасале за удају певају прстену и гатају да ли ће се и за кога удати у новој години. Последњег дана старе године пуштају своје прстење у котлић са „ћутаном водом“ (зове се тако јер се доношење воде из извора или бунара обавља у ћутњи) и остављају га да преноћи. Сутрадан се окупљају и ваде прстенове из котлића један по један, а у то време певају кратке обредне песме у којима се пева о занатима и занимањима. Ако се у време вађења прстена пева, на пример, „бела књижица, црно мастило“, значи да ће будући женик бити учитељ, ако се пева „златне наруквице на постељи звекећу“ – он ће бити златар итд. Занимљиво је да је овај обичај очуван у многим селима и изводи се и у нашим данима, наравно, пре свега као весели наставак празника и израз тежње за очувањем традиције.


У првим сатима Нове године почиње обичај Сурвакање – тзв. сурвакари иду од куће до куће и лепо украшеном дреновом гранчицом (сурвачком) ударају укућане по леђима уз жеље за здравље, берићет и благостање. И данас се овај обичај практикује, с тим што више нема толико дубоки ритуални смисао, већ је пре свега атракција и забава за децу.

Према историчарима, у прошлости су сурвакари били млади ожењени мушкарци. Током година та пракса је промењена и у последњем столећу у сурвакање иду дечаци између 4 и 12 година старости.

Поред жеља које се упућују приликом сурвакања, важан елемент тог обичаја је сурвачка као обредни предмет. Веома је битно да она буде израђена од дреновине, јер све што је у вези с дреном симбол је здравља, отпорности и дуговечности. Од посебног значаја је и украс сурвачке – обично је дренова гранчица богато украшена сувим воћем и кокицама који су симбол плодности, а такође и шареним тракама и кончићима који симболизују здравље и изобиље. Стога је и најбоље да сурвачка буде направљена од природног материјала, јер он у себи носи симболику. Данас се сурвачке могу купити – има их свакојаких.


Код сурвакања велику улогу имају жеље које се упућују укућанима. Оне нису унифициране, али се увек поред осталог, домаћинима жели здравље и изобиље.

Једна од најпознатијих жеља сурвакара иде овако:

Сурва, сурва, весела година,

златно класје на њиви,

црвена јабука у башти,

жути кукуруз на стаблу,

велики грозд на лози,

кеса пуна пара!

Жив и здрав био догодине, догодине и заувек!

Обичај је да домаћини дају сурвакарима воће, кравајче, орахе и ситан новац.

У једној од сурвакарских песама се пева:

„Сада, устани домаћине,

отвори врата,

дај нам кравајче и

ситан новац.

Сурва!“

Благослов сурвакара чућемо у песми „Сурва, весела година“ за коју је музику написао Тодор Бакалов. Пева Андон Даскалов.

Уредила: Албена Безовска

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: архива, knigovishte.bg, hitrinibg.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15