Прва истраживања античког града Залдапе датирају из 1906-1910. године, а дело су утемељивача бугарске археологије Карела Шкорпила. Тада је утврђено да је његове темеље положио Константин Велики почетком IV века, недалеко од данашњег села у Добруџи Абрит. Залдапа је познат и као родно место чувеног византијског војсковође Виталијана који је два пута предводио побуду против централне власти и сам себе прогласио за цара у првим годинама VI века. У то време је утврђени град био водећи хришћански центар у овом делу Царства, о чему сведоче и трагови шест ранохришћанских цркава с краја IV до VI века, сазнајемо од проф. Георгија Атанасова. Он је шеф међународне екипе стручњака из Бугарске, Француске, Канаде, Албаније и Италије, која истражује објекат.
„Пре 2 године догодило се нешто важно у нашем раду на истраживању Залдапе – открили смо необичну цркву са четири апсиде“, каже професор. Била је скроз прекривена великим стакленим прозорима, захваљујући којима је светлост слободно продирала унутра и обасјавала прелепе фреске.Стаклени храм је био крунисан куполом, а имао је и много лукова. И још:
„Наишли смо на предиван, скоро потпуно очуван мермерни украс, импресиван амвон са којег је проповедао епископ, десетине капитела…. …. – прича проф. Георги Атанасов и наставља: Најузбудљивије је било када смо открили подни мозаик који је добро очуван.
У Бугарској постоје само две цркве са четири апсиде – у Перуштици и Старој Загори. У целом хришћанском свету – у Азији, Свереној Африци и Европи, откривено је највише 30 оваквих храмова из тог доба.“
Под епископском резиденцијом су археолози наишли на цркву из ранијег периода – с краја IV века, са највећом на нашем поднебљу криптом у којој се чувају свете мошти. Она има три просторије, а прекривена је фрескама.
„Залдапа је без премца са својих 5 великих крипти, што указује на то да је овде био епископ и да је град имао тако висок легитимитет и тако великодушне спонзоре да је постао темељ хришћанске културе и цивилизације у овом делу Римског царства.“ – наставља причу проф. Атанасов.
Испоставља се да у Залдапи скоро свака црква има велике крипте. Међутим, оно што збуњује археологе је то да у кивот нису чували свете честице, него целе мошти (тело)!
Ево како се то може објаснити:
„Према црквеним календарима и житијима, у Добруџи има око 140-150 ранохришћанских светаца у време великих прогона у Царству почетком IV века. Нема друге провинције на Балканском полуострву и у централној Европи са толико великог броја светаца мученика на једном месту. И пошто је римски закон дозвољавао да чак и злочинци буду сахрањени, ови посечени, спаљени, убијени рани хришћани су имали право на гроб. А када је хришћанство постало наметнута религија, после Константина Великог, хришћани су имали право да узму мошти из некрополе и однесу их у храмове да би њима освештали олтаре цркава. Ово нема аналога у пракси Балканског полуострва па и шире“ – закључује проф. Георги Атанасов.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: архива проф. Георгија Атанасова
Дана 3. априла 1860. године током свечане Васкршње литургије у бугарском храму Светог Стефана у Цариграду митрополит Иларион Макариополски није поменуо име васељенског патријарха. Уместо имена патријарха Кирила VII изговорено је име султана Абдула..
Непосредно пре избијања Балканског рата 1912-1913. године, број Бугара у региону Једренске Тракије (Једренског вилајета) износио је 410.724 људи, показују подаци тадашњег Министарства спољних послова Бугарске. Падом Једренске тврђаве 26. марта 1913...
26. март је Дан Тракије. Овај датум је у званични календар Бугарске ушао 2006. године, али се обележавао деценијама уназад. На тај дан 1913. године је бугарска војска освојила тврђаву Једрене, која се дотада сматрала неосвојивом. Овај пораз је..
Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу..
Вечерас, 22. априла, по заласку сунца (17 часова) почиње Песах (Пасха) – један од три највећа јеврејска празника. Датум слављења празника је променљив и..
Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског..