Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Скоро 40% деце у Бугарској носи страна имена

Христо постао Кристијан, а Добрина – Долорес

Фотографија: Pixabay

Ко какво ће име дати својој деци је питање које се тиче не само одређене породице, него и друштва у целини, јер је именски систем део наше културе и традиције.

Некада, имена су се давала у складу са традицијом, веровањима и обичајима којих су се људи строго придржавали. У некадашњем патријархалном друштву је прво дете, поготово ако је мушко, добијало име по деди са очеве стране, ако је девојчица – по деди са мајчине стране. Поред тога, гледало се који светац се слави тога дана када је дете рођено и родитељи су детету давали име по њему. Дете не сме да добије име по преминулом рођаку, осим ако није прерано напустио овај свет. У прошлости су постојале занимљиве праксе – ако су се у породици рађале само девојчице, да би убедили Бога да престане да им шаље само женску чељад, родитељи су деци давали „зауставна“ имена Доста, Стига, Станка и сл. А уколико би у некој породици деца умирала, давана су необична имена са заштитном функцијом како би се одагнала нечиста сила која односи новорођенчад, па су Бугарском ходали Черњо, Грозјо (Црњо, Ружњо) и др.


Стара бугарска имена су махом словенског или протобугарског порекла, а нека су повезана са хришћанском вером. У данашње време је глобализација успела да окрене све наглавачке, па тако и традицију давања имена.

„Данас имамо потпуно другачију слику,“ каже проф. Анна Чолева-Димитрова с Института за бугарски језик БАН. „Као прво, суочавамо се са демографском кризом. И пошто све више породица жели да има само једно дете, родитељи су све чешће пред дилемом како назвати дете, а да се родбина не увреди. Осим тога, Бугари су на врху листе људи који живе у ванбрачној заједници у Европи. Дакле, млади људи се осећају ослобођеним од традиције давања имена по баки или деди. Данас су у моди друга имена која су потиснула жељу за наставком традиције, а и многи Бугари већ живе у иностранству где се придржавају утврђених норми и трендова. Наша истраживања последњих година показују да код нас традицију поштује свега 20%-30% људи, док проценат породица које деци дају страна имена варира између 30% и 40%.“


Најраспрострањенији тренд је давање међународних облика бугарских имена. Тако је, рецимо, Христо постао Кристијан, Тодор – Теодор, Николинка – Никол, Стефка – Стефани, Добринка – Долорес итд. Паралелно с тим, у моду су се вратиле и неке старије верзије, као што су Јоан и Јоана уместо Иван и Иванка и др. Данас ћете тешко наићи на младог човека који се зове Тончо, Генко, Јорданка, Сијка - имена која су изведена од имена Антон, Евгениј, Јордан, Анастасија. А женска имена Марија, Елена и Борјана, која су до краја 20. века била популарна код нас, данас су заменила модерна имена Никол, Софија, Александра, Габријела и др.


Али када је у питању мушко дете, Бугари још увек поштују традицију давања бугарског имена. Мада и овде пратимо модерне токове. Све чешће се чују имена бугарских владара – Калојан, Иван-Александар, Борис и др. Немојмо заборавити и „уметност“ стварања имена, која понекад достиже непредвидиве висине:


„Знатно већа је креативност код женских имена,“ каже проф. Чолева-Димитрова и наставља: „Тако су настала имена Кристијандра, Ода, Милозара, Девајла... Треба питати родитеље на шта су тачно мислили. То могу бити имена са првим словом имена баке или деке или која су настала спојем два имена. Рецимо, Дејамира или Емима. Увек је било оваквих занимљивих и чудних имена, а данас се тај тренд продубљује – деце је све мање, а родитељи желе да својој деци дају посебна имена. У моди су и кратка имена, као што су Теа, Нија, Мија... Једно од омиљених имена је, на пример, Аја, а појавило се и име од једног слова – Я (Ја).

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе: Pixabay, Pexels



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Моје бугарско лето“ и ове године упознаје децу из дијаспоре с лепотом домовине

Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова организује низ путовања за децу узраста од 6 до 15 година. Она их није случајно назвала..

објављено 15.7.24. 11.45

#Бузлуџа: бугарски комунистички симбол популаран и на Instagram-у

Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету. Подаци које је објавила осигуравајућа кућа AlanBoswell Group, специјализована за осигурање..

објављено 13.7.24. 11.10
Раки Бело

Доц. Раки Бело: Албанци су толерантан народ и цене Бугаре

Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика..

објављено 11.7.24. 11.10