Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

150 година од погибије Апостола слободе

Васил Левски – човек ван револуције

16
Родна кућа Васила Левског у Карлову
Фотографија: vlevskimuseum-bg.org

Делић по делић слаже се слагалица бугарске историје. Нова и неочекивана открића разјашњавају „беле мрље“ у њој бацајући ново светло на догађаје и портрете најистакнутијих синова и кћери Бугарске.

Године 2018. праву сензацију је изазвала дотад невиђена фотографија Ђакона, а само две године касније је бугарски историчар и османиста др Григор Бојков, један од водећих истраживача живота и дела Васила Левског, пронашао регистар мушког становништва у Карлову из периода који проучава. Подаци из регистра показују да је Васил Иванов Кунчев рођен 1840. године, тј. три године касније од године забележене у уџбеницима историје.

„Нажалост, крштеница и регистар цркве у коју је уписан мали Васил нису сачувани. То је главни разлог због чега је дошло до великих недоумица и нејасноћа везано за датум и годину рођења Апостола слободе,“ каже Надежда Петрова, кустос Националног музеја „Васил Левски“ у Карлову. „Датум 18. јул 1837. године изабрао је породични савет негде око 1895. године поводом откривања споменика Василу Левском у Софији.

Родбина Левског на откривању споменика у Софији, 1895.
„Јасно је да када постоји документ треба да се позовемо на њега и можда ће временом бити прихваћен нови датум рођења Левског,“ сматра Надежда Петрова.

И друге занимљиве чињенице о детињству и младости будућег револуционара су слабо познате широј публици. Васил је био друго од укупно петоро деце рођене у породици Ивана и Гине Кунчевих. За разлику од једне од највећих и најимућнијих породица у Карлову – Караиванових, из које је потекла мајка Левског, очев род му је слабо проучен. 

Васил Левски, његов брат Христо и Христо Иванов – Големија и мајка Левског – Гина Караиванова Кунчева са унуком Начом Андреевим Начевим
Још као ученик је послат да учи кафтанџијски занат, а после смрти свог оца, који је овај свет напустио када је Васил имао 10 година (према новим подацима о години рођења), мали Васил је постао послушник манастира Хиландар, код свог ујка Василија.

„Ујак га је слао на часове црквеног појања код најчувенијег професора у Карлову Рајна Поповича, који је отворио једну од првих секуларних школа на просторима Бугарске,“ прича Надежда Петрова. „Васил је имао веома леп глас и осим црквених појања волео је да изводи и народне песме које је научио од мајке, а касније и за време свог боравка у селу Војњагово где је неко време био учитељ.“

Предање у Карлову казује да су деца често организовала такмичења и надметала су се у скоку у даљ и у вис. Најбољи међу њима био је Васил, зато су му наденули надимак „левски“ (лављи). Неки истраживачи сматрају да су га тако назвали за време Прве бугарске легије 1862. године, али постоји још једна теза:

„Такође, познато је да је добро цртао – сам је нацртао, а потом и извезао два лава на свом јелеку и отуда долази надимак Левски. Касније, по потреби, улазио је у улогу богатог трговца, просјака, Турчина... Дакле, поседовао је завидне глумачке вештине,“ каже кустос музеја у Карлову и наставља: „Другачије речено, имао је афинитет према уметности.“


Многа и различита предања везана су за љубавни живот Левског.

„Има ли зрна истине у тим народним предањима или су она плод жеље људи да се на неки начин сроде са Левском, можемо само нагађати,“ каже Надежда Петрова и додаје: „Сва та предања су, неспорно, много лепа и чине Левског пунокривним човеком, али морамо узети у обзир и нешто друго: Левски је на монашењу положио три завета – послушност, сиромаштво, целибат. И од момента монашења, монах је дужан да у целом свом даљњем животу упражњава и држи се завета које је положио чак и ако одустане од монашког живота,“ рекла је гђа Петрова.


Све те чињенице употпуњују лик револуционара Левског, приказујући лепе и тешке тренутке у његовом животу и помажу нам да боље упознамо Васила Левског – човека ван револуције.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Национални музеј „Васил Левски“ у Карлову
______________________________________________________________________________________________

Чланак је објављен као део пројекта који је реализован уз финансијску подршку Министарства културе, у оквиру Националног програма обележавања 150 година од погибије Васила Левског.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Осам недеља пре Васкрса православни верници обележавају Месне покладе

Увек у недељу, осам недеља пре Васкрса, православни верници обележавају Месне покладе. За време богослужења Црква кроз текстове Светог писма подсећа на слику Страшног суда. У њима се говори о грешности и одмазди у загробном животу, те се стога..

објављено 10.3.24. 09.15

"Прелепа си" – каже античко огледало

Витрина са малим заветним огледалима део је изложбе посвећене женској лепоти у древности, која је поводом 8. марта – Међународног дана жена, приређена у Археолошком музеју у Бургасу. Наслов изложбе гласи: "Каприци у антици. Погледај огледало"...

објављено 10.3.24. 07.55

Велике задушнице су – сећамо се наших покојника и молимо за њихове душе

У суботу, пред Месне покладе,обележавамо Велике задушнице као знак сећања на све преминуле. Задушнице су дани у Православној Цркви посебно посвећени молитви за покојне и увек падају у суботу. У храмовима се служи Заупокојена света литургија и..

објављено 9.3.24. 08.05